Trenutna vlast u Srbiji se trudi iz petnih žila da dokaže da je privržena demokratskim principima i navodno želi da nas što pre odvede u EU. Usput čini mnogo toga da preskoči što više (demokratskih) stepenica, verujući da se iz aviona ne vidi šta se radi ispod žita. Sve radi u svrhu zadržavanja privilegija po cenu da je stalno kritikuju i opominju da se ne ponaša dovoljno demokratski. Pljušte primedbe na blanko ostavke poslanika, duple funkcije, razne monopole, partijsko kapitalisanje, legalizovanu korupciju, pljačku državne imovine i sve ono što pojedincima na vlasti donosi ličnu korist i bogatstvo. Razumljivo za srpske političare kojima je prosto takva tradicija vladanja - iskoristiti priliku da se nafatiraš, obezbediš i zaposliš širu i užu familiju, jer čemu inače služi država ako kao političar od nje nemaš korist!
Poslednjih godina na političkoj sceni Srbije nalaze se i pojedini političari od kojih su neki zagovarali politiku krvavog raspada bivše države. Sećamo se kako je zlo počelo kopanjem po prošlosti i prebrojavanjem žrtava Drugog svetskog rata. Tada se povampirila crna prošlost dobivši novi lik i nove vođe. I ne bi bilo zanimljivo pominjati ono što bismo rado zaboravili da nekome u Srbiji nije neophodna žeravica za potpalu nove vatre (ako zatreba). Nisu više problem ustaše, sada su na redu unutrašnji neprijtelji i bivši komunisti. Da nije zlih namera ne bi danas nikome smetali antifašisti čijom smo se zaslugom kao država dočepali slobode i stekli ugled u svetu. Zahvaljujući Brozovim komunistima naš totalitarizam je bio podnošljiviji od onog koji je vladao istočnom polovinom sveta. Beše to bljutav čaj od kamilice u poređenju sa toksičnim pomijama. Oslobodivši se totalitarizma danas još uvek mnogi ispiraju usta tim čajem dok koračamo ka demokratiji, te nikako ne razumem kakve zasluge za razvoj demokratije ima poništavanje antifašističke prošlosti. Idu li igde na svetu pod ruku demokratija i fašizam, nacionalizam i šovinizam?
Demokratska vlast ne samo da podržava laži i izmišljotine istorijski dokazanih zločina, već je otišla i korak dalje, izjednačivši četnike i partizane u svrhu istorijskog pomirenja. Tim činom legalizovano je četništvo kao oslobodilački pokret i anulirane istorijske činjenice da je antifašizam bio pozitivan pokret koji je jugoslovenske narode spasao istorijske sramote, ropstva i mraka. I nije bilo dovoljno divljanje dobrovoljačkih hordi Miloševićevih neočetnika koji su se naklali i naubijali po Bosni i Hrvatskoj na kraju dvadesetog veka, već nam današnja vlast sugeriše da prihvatimo četništvo kao oslobodilački pokret jednako antifašistički kao što je bio partizanski! Slažem se da potomci i jednih i drugih treba danas da žive u miru, ali ne po cenu laži i izmišljotina, pljuvanja po antifašizmu i veličanju dokazanih izdajnika, fašističkih kolaboracionista i koljača. Sramnu odluku donetu u Skupštini Srbije da su četnici i partizani imali isti cilj - oslobođenje od okupatora, opovrgle su istorijske činjenice koje godinama unazad brišu i „ispravljaju“ lažni istoričari i plaćenici smutnje. Oni žive na političkoj sceni Srbije više od dvadeset godina, sede u SANU, na univerzitetima i u raznim institucijama nauke i kulture. Zato nije čudo što tamo neki Aleksandar Čotrić iz Asocijacije za negovanje Ravnogorskog pokreta predlaže da se postavi spomen ploča na kuću u kojoj je živeo četnički general Dragoljub Mihailović Čiča. O njemu se danas raspredaju legende kao o pravdoljubivom paćeniku koga su na pravdi boga osudili i ubili komunisti. Inače ga je voleo i obožavao čitav svet i gledao kao istinskog borca protiv fašističke Nemačke (kad bi se zajebavali), pri čemu se Draža Mihailović poslednjih decenija prikazuje kao najveća žrtva komunizma.
Dosta je više laži i slinavljenja za fašistima! Ne znam zašto današanja demokratska vlast zdušno učestvuje u tom palamuđenju i bruka nas pred svetom. Pokušavam da shvatim potomke četnika i zagovornike rehabilitacije dokazanih zločinaca i imam samo jedan zaključak: prosto rečeno oni veruju da su četnici bili u pravu što su ubijali nesrpsko stanovništvo! Još manje ih je briga što su ubijali i sopstveni narod koji je bio drugačijeg političkog opredeljenja. Javno tvrde da su komunisti i partizani najveći ološ i zločinci dvadesetog veka! To sluša i trpi demokratska vlast koja valjda nema vremena da se bavi trivijalnostima. Put u EU im je važniji od istine! Kolaboracija sa fašistima im nije strana samo zato što su im bliski i političari koji su otoič zagovarali „preseljenje naroda" i „čišćenje teritorija“ od nesrpskog stanovništva.
Kad slušam lajavce koji trabunjaju o moralu i časti četničkih vođa mislim da ih uopšte nije briga za „nepravedno osuđenog“ i streljanog Dražu Mihailovića, nad čijom sudbinom kukaju. Neočetnicima je blisko ubijanje Muslimana, Bošnjaka, Hrvata, Slovenaca, Mađara, Albanaca i drugih naroda. Njihov krajnji cilj može biti želja da očiste Srbiju, kao što su pokušali da očiste delove bivše Jugoslavije 1991. Ne kriju želju da u Srbiji uspostave monarhiju, patrijahalni život iz osamanestog veka i stave crkvu na čelo države. Oni maštaju i uživaju u primitivnoj prošlosti u kojoj se davila Srbija pre no što je imala čast da postane monarhija tri najmnogobrojnija naroda na Balkanu. Slušamo ih poslednjih dvadesetpet godina, a zamalo su ostvarili ono što su naumili. Za zločinačku politiku nisu odgovarali, ceh su platili pojedinci, a kad pomislim koliko je palo žrtava u vreme raspada bivše države, malo je robijaša u Hagu. Zato demokratska vlast mora držati do istine, anulirati laži iz perioda Miloševićeve vladavine i stati na kraj zabludama.
Trebaće nam još dvadeset godina da dostignemo nivo života iz perioda koji su srušili satrapi. Bez opšte katarze i kazne za počinjena nedela, nove zveri se udružuju sa starim. Budućnost nam je kao voda, providna i bez sadržaja. EU nam ne može mnogo pomoći, jer smo samo sluge i sirotinja koja je ostala kratkih rukava posle tranzicione pljačke. Jedini kapital koji imamo i koji će imati generacije koje dolaze je antifašizam! Doba socijalizma će se pamtiti kao period koji je doneo progres i život nepismenoj sirotinji, gologuzim bezemljašima, obespravljenima i ugnjetavanima koji su pobedivši fašizam dobili priliku za život dostojan čoveka. Socijalna država koju pljuju im je dala ono što nisu ni sanjali da će ikada imati. Danas mnogi nesuđeni čobani pljuju u lice pravde i istine, a ne vide lice onih kojima služe! Dok se zabavljamo pričom gde se krije istina iz naše prošlosti, sadašnjost nam izmiče.
Ljiljana Jokić Kaspar (e-Novine)
preuzeto sa abrasmedia.info
Постови
