Ja odmah odgovorim da nemam pojma. Znam samo, kao žrtva marketinga, da je to uvaljivanje, što i nije strašno, strašno je to što vam je deo marketinga i to da vas pojedini nateraju da se osećate kao idiot ako vam ne uvale. I to idiot koji sabotira sebe.
Znači, ja o marketingu ne znam ništa, ni sebe nisam umela da prodam, ‘’kupljena’’ sam slučajno. Hoću reći, pogledah malopre na Vikipediji šta je to marketing, valjda postoji neka prosta definicija, i videh da se sastoji od nekoliko koraka. Jasni su mi kao cepanje atoma, ali uprošćeno, idem ja ulicom, prvo grudi mi junačke pa ja odmah tu iza, vrckam dupetom kao da sam centar ‘’univerzuma’’. Tu sam već skrenula pažnju potencijalnih kupaca, to jest, ciljane mi grupe koja, normalno, postaje zainteresovana (bato, kako ova tek vrcka u krevetu), posle čega kod njih dolazi do želje koja izaziva desired action da me pozovu, ‘’kupe’’, download-uju i ostalo. Tu se valjda vidi koliko je marketing bio uspešan, kad se pojave actual buyers. Koliko se razumem u marketing vidi se po godinama u kojim sam se udala. Kad stavim na papir, saberem, oduzmem, više sam imala potencijalnih kupaca nego pravih.Danas sam pravila gužvu na nekoj prezentaciji ‘’dodji kad te molim, fale mi dva čoveka’’. Godinama ne idem na te prezentacije zato što svi pričaju isto. I vidim, ništa se nije promenilo. Biće da svi predstavljaju svoje proizvode po istom modelu po kome treba da me dirnu u ‘’osećaj’’ za šta uopšte nemaju filing, izgleda da se tim poslom bave isključivo priučeni koji ne mogu da nadju posao u svojoj struci kao što je bio ovaj danas. Mašinski inženjer koji dobro pamti kad treba da kaže – dame i gospodo, a kad – da vam postavim jedno prosto pitanje. Marketing vam se sastoji iz vrlo prostih pitanja kojih se vi ne dosetite jer je život brz i komplikovan.
Dakle, prvo pitanje:
Dame i gospodo, da li znate šta je to marketing?
Dame i gosopoda ćute, normalno.
Kažite mi, molim vas, da li vi stvarno verujete da jedna kap Fairy-ja može da opere tonu sudova i to u hladnoj vodi?
Gospoda ćute, dame horski odgovoriše da ne može ni u toploj.
Da li vi stvarno verujete da Novak Djoković stalno pije vodu… neku zaboravih koju… i da od te vode postiže onolike uspehe?
Svi ćute, ja ukapirah da veruju i da sto posto piju tu istu vodu.
E! A! Šta kažete?
E, to vam nije marketing! Oni nemaju pojma a usput su i budale. Ovde je sledilo predavanje koliko košta sekund reklame na televiziji.
Onda se predstavio, ime prezime, godine bračni status, broj dece – uspostavi bliskost sa potencijalnim kupcima.
Ne znam kako da vam dočaram to što je pričao tonom… ma Sava je aktivnija i to u najmirnije vreme dok po njoj ne plovi ništa. Naučio napamet i bifla, sa sve onim ‘’dame i gospodo’’.
Sve u svemu, u ovoj eri be Fit and Fine, nama šansi da si Fit & Fine, zna se kako se hranimo mi Srbi, kako se odnosimo prema svom telu i zdravlju a sve zbog toga što smo i telo i zdravlje dobili na poklon, inače da nismo, već bismo bili prosvetljeni Amerikanci koji uz dupli čizburger naručuju dijet koka-kolu.
Dobila sam precizan podatak koliko godišnje novca izdvajam za cigarete, pod uslovom da pušim prosečno jeftine od 120 dinara, kao da mi ih on plaća, i da su pušači oni ljudi kojima je sve skupo. Takodje sam obaveštena na koju nogu ustajem, na koju hramljem odmah po budjenju, da ne treba ni pod razno da spavam tamo gde spava mačka, ‘’sem ako to nije neko toplo mesto’’, a ni da ne čučim na žici na kojoj ne čuče ptice, zbog Harmanovih čvorova.
Kompletno uvodno marketinško izlaganje se svodilo na – vi ujutru kad ustanete ne znate ni šta vas više boli, ni kako se zovete, ništa, ali mi smo tu. Saznala sam da će kičma kad tad da mi pukne jer pucaju i cevi kad ih presaviješ milion puta, što ne bi moja kičma. I da će starost da me pita gde mi je bila mladost.
Pre nego što je saopštio šta hoće da nam uvali saznala sam i da mi se nešto taloži u nožnim palcima zbog preterane upotrebe mobilnog telefona kojih sigurno imam dva, tri, odakle (to što se taloži) samo čeka da krene na gore i udari me u glavu. Onda je rekao da danas imamo po jedan telefon, kompjuter, dvd I televizor po glavi stanovnika. A da li vi, dame i gospodo, znate koliko je bilo električnih uredjaja po glavi stanovnika pre pola veka.
Ja rekla – jedan na 49 glava. Slučajno pročitala i zapamtila. Onda on nije znao gde je stao, a zaboravio da podvlači prstom. Napravio pauzu od tri minuta.
Tu me već bolela guza od sedenja.
Elem, čovek prodaje dušeke Woolmark kvalitete na kojima mogu da pijem šampanjac a da mi se ne prospe, i jastuke sa kuglama od žada koje će mi tokom sna masirati obraze i uši, što će direktno uticati na moju jetru, debelo crevo, nadbubrežnu žlezdu i pankreas. A možda se probudim i trudna. Sve to za 2 900 eura kad nisu raspoloženi. E, ali kad su raspoloženi kao danas, i ako sam ja ukapirala da zdravlje nije na poklon, daće mi za 1 050 eura. I naručiće mi taksi. I zvaće me Djole, tako nešto.
Onda je pitao – kako ste se gospodjo proveli, ja pitala – hoćete iskreno, on prešao na drugu gospodju.
Zaključak 1 – od čega su napravljeni ti dušeci i jastuci što prave decu pojma nemam, imaju neke filtere i filtere, i vazdušne jastuke i ležeće policajce, ‘ladno bi trebali da ih uvale Nasi. Zapamtila sam koliko kilograma vune godišnje daje australijska ovca, verovatno da ću početi da gajim ovce, i koliko malo najfinijih dlaka daje kašmirska koza, koze ispale iz kombinacije – Mahlat stočarka.
Zaključak 2 – ako je ovo marketing, jebo ti marketing i sve marketinške službenike, što bi rekao Mujo.
Znam da nije, mislim, kao što rekoh, pojma nemam šta je marketing ali sam sigurna da ovo nije ni prošlo pored marketinga.
I tako, pošto je vlasnik te firme ukapirao šta je marketing i nije budala da onoliko plaća sekund reklame na televiziji, kad postoje bolji i uspešniji marketinški zahvati, uvališe nam svakome po bečku šniclu.
Ja se i dalje trovala, to jest pušila, konobar pitao – je l’ u redu, ja rekla – nemam pojma, vidite valjda da nisam ni probala, prevazišla sam bečke šnicle koje moram da kompenzujem sa bar hiljadu eura, on pitao je l’ može da uzme za mačku, ja rekla može… I tako.
Sve u svemu, danas je profitirala samo njegova mačka.
Ja izašla, prošetala si po Bulevaru i kupila džemper za nastupajuće raspevano proleće.
Opšti utisak – guzobolja.
Постови
