IZVOR: B92, ZURNAL.RS
Vahid Halihodžić, šef stručnog štaba zagrebačkog Dinama, u razgovoru sa izveštačima koji prate beogradske klubove rekao da nije vreme za regionalnu ligu.
Popularni “Vaha” kaže da nema nameru da se ovih dana u Turskoj sretne sa ljudima iz Crvene zvezde i Partizana. O srpskom fudbalu malo zna, niti planira da bilo šta promeni u tom pravcu.
– Slabo pratim fudbal na prostoru bivše Jugoslavije, čak i u mojoj Bosni i Hercegovini. Nemam kontakte sa ljudima iz Zvezde i Partizana – počeo je ovim rečima intervju u hotelu Riksos u Beleku nekadašnji golgeter Veleža i Nanta, a prenosi "Žurnal".
Kako komentarišete povratak Prosinečkog u Crvenu zvezdu?
– Prosinečki je napravio najveće uspehe sa Zvezdom. Logika je da ponovo dođe u klub gde je doživeo najlepše trenutke. Na ovim prostorima, međutim, važno je kako se zoveš. Balkan je to.
Podižete li dva prsta za regionalnu ligu na prostoru bivše SFRJ?
– Imam loša iskustva, ne interesuje me takva liga. Nije došlo vreme, antagonizam se ne može lako zaboraviti. Video sam najgori fašizam i mržnju, kad čovek postane životinja i mašina za ubijanje. Ako nekada liga i zaživi biće zbog para, jer su „ovi“ zarađivali i trgovali za vreme rata.
Ogorčenje je veće i jer ste bili ranjeni tokom rata?
– Imao sam sukob sa niškim specijalcima u Mostaru, moj pištolj je opalio i ranio me. Bilo je teških momenata u ratu, ali život ide dalje. Nisam rođen da mrzim, nego da se smejem, praštam i veselim. Ponosan sam na ono što sam proživeo i radio, u ratu sam spašavao ljude, mogli bi da mi naprave spomenik.
Viđate li se sa nekadašnjim saigračima?
– Slučajno sam se sreo sa pojedinima u Parizu, inače imam malo kontakata sa bivšim saigračima.
Kako komentarišete povratak Prosinečkog u Crvenu zvezdu?
– Prosinečki je napravio najveće uspehe sa Zvezdom. Logika je da ponovo dođe u klub gde je doživeo najlepše trenutke. Na ovim prostorima, međutim, važno je kako se zoveš. Balkan je to.
Podižete li dva prsta za regionalnu ligu na prostoru bivše SFRJ?
– Imam loša iskustva, ne interesuje me takva liga. Nije došlo vreme, antagonizam se ne može lako zaboraviti. Video sam najgori fašizam i mržnju, kad čovek postane životinja i mašina za ubijanje. Ako nekada liga i zaživi biće zbog para, jer su „ovi“ zarađivali i trgovali za vreme rata.
Ogorčenje je veće i jer ste bili ranjeni tokom rata?
– Imao sam sukob sa niškim specijalcima u Mostaru, moj pištolj je opalio i ranio me. Bilo je teških momenata u ratu, ali život ide dalje. Nisam rođen da mrzim, nego da se smejem, praštam i veselim. Ponosan sam na ono što sam proživeo i radio, u ratu sam spašavao ljude, mogli bi da mi naprave spomenik.
Viđate li se sa nekadašnjim saigračima?
– Slučajno sam se sreo sa pojedinima u Parizu, inače imam malo kontakata sa bivšim saigračima.
Pre nekoliko godina bili ste kandidat za trenera Crvene zvezde?
– Nije Džajić tada bio predsednik. Imao sam neformalne razgovore u Parizu, ne bih da otkrivam sa kim. Nisam ni razmišljao da preuzmem Crvenu zvezdu. Dolazak u Dinamo je iznenađujuć, jer sam verovao da nikada neću raditi na ovim prostorima. Imao sam pozive da budem selektor Bosne i Hercegovine više puta, nisam želeo da se vratim.
Čime vas je Mamić privukao?
– Imao sam mnogo ponuda, finansijski interesantne i sportski neprivlačne. Pogodio me otkaz u reprezentaciji Obale Slonovače, čak sam hteo da batalim trenerski poziv. Kad ulazite u projekte i date sve od sebe, a lagano vas eliminišu, onda se sve zgadi. Video sam da trener ne predstavlja ništa, sklanjaju nas bez trunke morala. Zato, radi kako misliš, da ti se niko ne petlja, pa ako i slomiš zube znaš zašto.
Pregovori nisu dugo trajali?
– Ponuda Dinama došla je dok sam bio u Makarskoj na odmoru, gde letujem već 30 godina i imam kuću. Više sam znao šta se dešava u Hajduku, pošto sam pio kaficu sa Alenom Bokšićem.
Kako ste primljeni u Hrvatskoj?
– Odlično, a nisam očekivao. Pokazao sam dolaskom da nisam mali čovek i da sam neke stvari zaboravio. I moja žena je Hrvatica. Ne mogu da živim zbog osvete, a ako nekog ne volim onda ga ignorišem, a ne mrzim.
Ironičnim tonom Vahid Halihodžić je komentarisao sedenje na klupi tokom Mondijala 1982. godine u Španiji:
– Moje prezime se teško izgovaralo, posebno u Beogradu. Čini mi se da je predugačko i nije moglo da stane na semafor. U isto vreme bio sam najbolji igrač Jugoslavije, a rezerva. Na SP 1982. rekao mi je Miljanić da je zbog taktike Papea Sušića stavio u špic, iako nije bio centarfor. Teško sam primio odluku, jer sam odigrao sve utakmice u kvalifikacijama i bio najbolji strelac. Imao sam želju da budem golgeter Mondijala, ali vođeni su na takmičenje neki koji nisu zasluživali.
Kasnije je stiglo i izvinjenje legendarnog Miljana:
– Jednom mi je Čiča rekao: „Ako ti je tako lakše, znaj da sam pogrešio“. Sad je kasno, ljudi rade i greše…
Interesantno mišljenje Halihodžić ima o plasmanu Partizana u Ligu šampiona minule jeseni:
– Partizan se teško kvalifikovao i treba mu čestitati. Ali izgleda da je bolje da nije ni ušao, jer je to drugi nivo, pa se osramotiš. Poražavajuće je izgubiti svih šest utakmica, to te baci unazad. Ipak stigla je dobra porcija love, fudbal je biznis.
– Nije Džajić tada bio predsednik. Imao sam neformalne razgovore u Parizu, ne bih da otkrivam sa kim. Nisam ni razmišljao da preuzmem Crvenu zvezdu. Dolazak u Dinamo je iznenađujuć, jer sam verovao da nikada neću raditi na ovim prostorima. Imao sam pozive da budem selektor Bosne i Hercegovine više puta, nisam želeo da se vratim.
Čime vas je Mamić privukao?
– Imao sam mnogo ponuda, finansijski interesantne i sportski neprivlačne. Pogodio me otkaz u reprezentaciji Obale Slonovače, čak sam hteo da batalim trenerski poziv. Kad ulazite u projekte i date sve od sebe, a lagano vas eliminišu, onda se sve zgadi. Video sam da trener ne predstavlja ništa, sklanjaju nas bez trunke morala. Zato, radi kako misliš, da ti se niko ne petlja, pa ako i slomiš zube znaš zašto.
Pregovori nisu dugo trajali?
– Ponuda Dinama došla je dok sam bio u Makarskoj na odmoru, gde letujem već 30 godina i imam kuću. Više sam znao šta se dešava u Hajduku, pošto sam pio kaficu sa Alenom Bokšićem.
Kako ste primljeni u Hrvatskoj?
– Odlično, a nisam očekivao. Pokazao sam dolaskom da nisam mali čovek i da sam neke stvari zaboravio. I moja žena je Hrvatica. Ne mogu da živim zbog osvete, a ako nekog ne volim onda ga ignorišem, a ne mrzim.
Ironičnim tonom Vahid Halihodžić je komentarisao sedenje na klupi tokom Mondijala 1982. godine u Španiji:
– Moje prezime se teško izgovaralo, posebno u Beogradu. Čini mi se da je predugačko i nije moglo da stane na semafor. U isto vreme bio sam najbolji igrač Jugoslavije, a rezerva. Na SP 1982. rekao mi je Miljanić da je zbog taktike Papea Sušića stavio u špic, iako nije bio centarfor. Teško sam primio odluku, jer sam odigrao sve utakmice u kvalifikacijama i bio najbolji strelac. Imao sam želju da budem golgeter Mondijala, ali vođeni su na takmičenje neki koji nisu zasluživali.
Kasnije je stiglo i izvinjenje legendarnog Miljana:
– Jednom mi je Čiča rekao: „Ako ti je tako lakše, znaj da sam pogrešio“. Sad je kasno, ljudi rade i greše…
Interesantno mišljenje Halihodžić ima o plasmanu Partizana u Ligu šampiona minule jeseni:
– Partizan se teško kvalifikovao i treba mu čestitati. Ali izgleda da je bolje da nije ni ušao, jer je to drugi nivo, pa se osramotiš. Poražavajuće je izgubiti svih šest utakmica, to te baci unazad. Ipak stigla je dobra porcija love, fudbal je biznis.
Постови
