Bio jednom jedan veliki, veliki, veliki pesnik drevne Indije po imenu Kalidasa. Kao što je u engleskoj literaturi Šekspir besmrtna figura, tako je i na nebu indijske literature Kalidasa zasigurno besmrtna figura. On je svoje komade i pesme pisao na sanskritu. Njegova najomiljenija epska poema je “Megha Dutam”, “Oblak - glasonoša”.
Kalidasa je živeo tokom vladavine dobrog, prijatnog, dobroćudnog i moćnog kralja po imenu Vikramaditja. Da bi podstakao inspirativne, prosvetljujuće i božanske aktivnosti na svom dvoru on je naimenovao devet izuzetnih figura koji su bili poznati kao navaratna, devet dragulja. To su bili izuzetni poznavaoci raznih oblasti, kao npr. medicine, astronomije, slikarstva i sl. Kalidasa je bio jedan od tih devet dragulja. Bio je asthana kavi, kraljevski dvorski pesnik.
Ovo je legenda kako je Kalidasa postao veliki pesnik.
Dok je on još bio veoma mlad, živeo je jedan kralj koji je imao prekrasnu kćerku. Ona je bila izuzetno upućena u nauku. Nažalost, ponos je veoma uspešno ušao u njen um i ona objavi da će se udati samo za onoga ko je bude pobedio u filozofskoj ili duhovnoj raspravi. Mnogi, mnogi naučnici i veliki učenjaci sanskrita koji su poznavali indijske svete spise prihvatiše njen izazov. Ali, na njihovu krajnju žalost, jedan za drugim svi behu pobeđeni i gadno poniženi. Razočarani prosci poželeše da pronađu način da uzvrate princezi zbog poniženja, ali ma kako da su se trudili, nisu u tome uspevali.
Jednog dana se četvorica ovih učenjaka zadesiše u malenom selu gde ugledaše nekog mladog čobana. Čoban je bio prljav i neuredan; lice mu je, blago rečeno, izgledalo glupo. Kada su ga ugledali, sedeo je na jednoj grani drveta i uživao u njegovim plodovima. U isto vreme, sekao je tu istu granu na kojoj je sedeo!
Sjajna ideja blesnu u glavama četvorice učenjaka. Oni rekoše: "Poigraćemo se sa princezom i obračunaćemo se sa njom tako što ćemo joj odvesti ovog čobanina i predstavićemo ga kao da je on veliki učenjak. Ko zna, možda će ovaj idiot bez premca čak uspeti i da porazi princezu u raspravi".
I tako, oni ga spustiše sa drveta, pomogoše mu da se okupa, dadoše mu najukusniju hranu i odenuše ga u lepu odeću sa turbanom. Sad je izgledao kao pravi učenjak. Tada ga sprovedoše do grada i posavetovaše ga: "Ne smeš da progovoriš ni reči, jer te vodimo princezi".
Mladić se prestravi: "Princezi? Zašto?"
Oni mu odgovoriše: "Zato što ćeš biti u mogućnosti da je poraziš u raspravi i oženiš je."
U jednu ruku, jadni čobanin je bio prestravljen na smrt; u drugu ruku, bio je iskušavan. Bio je spreman da ide i porazi princezu u raspravi. Učenjaci mu rekoše: "Šta god da te princeza pita, odgovaraj jedino gestovima - dižući ruke i prste."
Kada čobanče i učenjaci uđoše u dvor, oni rekoše princezi da je čoban veliki svetac koji je uzeo zavet ćutanja. Kada mu princeza postavi prvo pitanje, ona mu pokaza jedan prst. Čoban nije znao ništa, ali budući da mu je ona pokazala jedan prst, njemu dođe da joj pokaže dva prsta kao odgovor. Tada učenjaci dadoše prekrasno objašnjenje o značenju njegovog gesta. Isto tako, ona mu postavi mnoga pitanja, i šta god ovom idiotu pade na pamet, on odgovori svojim prstima. Promućurni učenjaci to propratiše super-izvrsnim objašnjenjima.
Princeza je bila izuzetno zadovoljna čobanom i njegovim odgovorima, pa reče: "Sada sam spremna da se udam za ovog velikog učenjaka". Učenjaci takođe primiše velikodušne poklone od princeze jer su joj doveli tako velikog učenjaka.
Tako se princeza i mladić uzeše. O Gospode, jedva da prođoše i dva sata kad ona shvati da je ovaj momak najgora moguća budala u celoj Božijoj tvorevini! Kada je počeo da priča ništa nije imalo smisla. Osećala se bedno jer je bila prevarena od učenjaka, ali šta je mogla da uradi? Ona reče svom novom mužu: "Zadržaću te kao svog muža pod uslovom da poslušaš moju zapoved. Inače ću te izbaciti iz moje palate".
On reče bojažljivo: "Da, poslušaću te."
Ona mu reče da to veče ode u hram Majke Kali i stavi rezu na vrata iznutra. Tada se mora moliti Majci Kali. Kad Majka Kali pokuca na vrata, on Joj mora reći da će Joj dopustiti da uđe samo ako se Ona složi da ga blagoslovi i učini ga velikim učenjakom.
Mladić posluša svoju ženu. On ode u hram Majke Kali i zaključa vrata iznutra. Tada poče da se moli najduševnije. Nakon nekoliko sati, Majka Kali dođe i pokuca na vrata. Dok joj je otvarao vrata, on reče: "Majko, Majko, pustiću Te unutra samo ako me blagosloviš. Inače Ti neću dopustiti da uđeš unutra."
Videvši njegovu iskrenost, Majka Kali ga pogleda i izli svu Svoju Samilost na njega. Ona reče: "Otvori usta i pokaži Mi svoj jezik." Kad on to učini, Ona ispisa na njegovom jeziku ezoteričnu mantru - nešto najsvetije i najtajnije. Istog trenutka on je bio obdaren božanskom darovima: postao je vrlo kulturan; bio je sposoban da tečno govori sanskrit i počeo je da komponuje poeme.
Kada se kasno te noći vratio kući, njegova žena je bila izuzetno zadovoljna njegovim preobražajem. Na njenu najveću radost, on postade veliki učenjak i pesnik preko noći. Ovo dvoje poživeše sretno zajedno. Mladi čovek postade poznat kao Kalidasa. "Dasa" znači rob ili sluga. On je primio svetlost mudrosti od Majke Kali; zbog toga mu je ime postalo Kalidasa - sluga Majke Kali.
Постови
