Postoji duga istorija istraživanja koja pokazuju da žene više vode računa o očuvanju okoline, ako ništa drugo, barem stavom. Međutim, sada je jedna francuska studija pokazala da se briga o ekologiji kod lepšeg pola često prelije u aktivizam. A šta je sa muškarcima?
Jednostavno govoreći - oni su daleko veća pošast po planetu. Primera radi, Francuzi naprave 39,3 kilograma ugljenika dnevno putem bačenog smeća, dok đubre kog se otarase Francuskinje proizvodi “svega” 32,3 kilograma ugljenika.
Međutim, to nije prvi put da istraživači terete muškarce za bezobziran odnos prema prirodi. U avgustu 2009. su Šveđanka Anika Karlson Kanijama i Finkinja Rita Reti došle do sličnog zaključka.
Dve naučnice proučavale su aktivnosti pripadnika oba pola širom Nemačke, Grčke, Norveške i Švedske tokom deset dana. Njihov zaključak je da muškarci koriste mnogo više mesa nego žene, češće koriste automobil i prelaze veće distance što sve u celini povećava emisiju ugljen-dioksida u atmosferu.
Razlika količine emisije ugljen-dioksida među polovima varira od šest procenata u Norveškoj i osam u Nemačkoj, do 22 procenta u Švedskoj i neverovatnih 39 u Grčkoj.
Šta stoji iza različitog ponašanja polova prema okolini?
Muškarci više putuju nego žene, što po automatizmu znači veću potrošnju goriva i time emisiju štetnih gasova. U budućnosti će možda razlika zasnovana na ovom kriterijumu možda biti više izbalansirana, budući da žene sve više obavljaju muške poslove, a muškarci ostaju u kući.
Ipak, više žena nego muškaraca su poklonici vegeterijanske ishrane što je mnogo teže promeniti nego potrošnju goriva.
Pre nego što se žene i borci za očuvanje prirodne sredine okome na prosečnog muškarca, možda treba razmotriti reviziju društvenih normi i u budućim ekološkim kampanjama biti više orijentisani na razlike među polovima.
U ciljevima kampanjama za promenu prehrambenih navika takođe možda leži ključ. Naime, jedna francuska studija otkrila je da je ishrana jednog muškarca odgovorna za oslobađanje 7,98 kg ugljen-dioksida dnevno, dok kod žena ta količina iznosi 6,79 kg.
Međutim, to nije prvi put da istraživači terete muškarce za bezobziran odnos prema prirodi. U avgustu 2009. su Šveđanka Anika Karlson Kanijama i Finkinja Rita Reti došle do sličnog zaključka.
Dve naučnice proučavale su aktivnosti pripadnika oba pola širom Nemačke, Grčke, Norveške i Švedske tokom deset dana. Njihov zaključak je da muškarci koriste mnogo više mesa nego žene, češće koriste automobil i prelaze veće distance što sve u celini povećava emisiju ugljen-dioksida u atmosferu.
Razlika količine emisije ugljen-dioksida među polovima varira od šest procenata u Norveškoj i osam u Nemačkoj, do 22 procenta u Švedskoj i neverovatnih 39 u Grčkoj.
Šta stoji iza različitog ponašanja polova prema okolini?
Muškarci više putuju nego žene, što po automatizmu znači veću potrošnju goriva i time emisiju štetnih gasova. U budućnosti će možda razlika zasnovana na ovom kriterijumu možda biti više izbalansirana, budući da žene sve više obavljaju muške poslove, a muškarci ostaju u kući.
Ipak, više žena nego muškaraca su poklonici vegeterijanske ishrane što je mnogo teže promeniti nego potrošnju goriva.
Pre nego što se žene i borci za očuvanje prirodne sredine okome na prosečnog muškarca, možda treba razmotriti reviziju društvenih normi i u budućim ekološkim kampanjama biti više orijentisani na razlike među polovima.
U ciljevima kampanjama za promenu prehrambenih navika takođe možda leži ključ. Naime, jedna francuska studija otkrila je da je ishrana jednog muškarca odgovorna za oslobađanje 7,98 kg ugljen-dioksida dnevno, dok kod žena ta količina iznosi 6,79 kg.
sa sajta B92 preuzeo Radovića sokak
najnovije vijesti pogledajte OVDE
Постови
