Portal Sarajevo-x prenosi da je Vlada RS tokom 2010. godine Vlada Republike Srpske potrošila za prevoz i korišćenje službenih mobilnih telefona preko milion maraka. Čak 11 od ukupno 16 ministarstava prošle godine je potrošilo 595 106 KM (preko 300 hiljada evra) za prevoz, dok je za telefoniranje utrošeno preko 160 000 KM, što sve ukupno iznosi skoro 760 000 KM (blizu 400 000 evra).
To znači da je svako ministarstvo trošilo u proseku 35 hiljada evra, a tome dodajemo podatak da pet ministarstava nisu još uvek podnela svoje izveštaje o troškovima, te je nemoguće napraviti kompletan račun. Ukoliko se računica od prosečnih 35 000 evra primeni i na tih pet resora, dolazimo do brojke od 1,1 milion KM (560 hiljada evra).
Pojedinačno gledano, najviše troškove napravili su Ministarstvo za izbeglice i raseljena lica RS (preko 70 hiljada evra) i Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite (60 hiljada evra). U Savezu sindikata RS napominju da su pojedina ministarstva rasipnički trošila novac iz budžeta i da su neki ministri koristili službena vozila za privatne potrebe.
"Znam da su pojedini ministri raspolagali vozilima i nakon radnog vremena, ali je pitanje da li su tu privilegiju koristili i nižepozicionirani službenici. Ako su imali takve šefove, sve ukazuje na to da je odgovor na ovo pitanje potvrdan", smatra Ranka Mišić, predsednica Saveza.
Dok se dosadašnji ministri razbacuju parama građana i građanki, cene osnovnih životnih namirnica u BiH skaču, a plate zaposlenih jedva da podmiruju osnovne potrebe. Kako izveštava Radio Slobodna Evropa, od 400 evra, koliko iznosi prosečna plata u BiH, 350 evra se utroši na hranu, dok ostatak odlazi na račune, prevoz, školovanje i ostale izdatke. Prema rečima Dragovana Petrovića, generalnog sekretara Pokreta potrošača RS, preko milion ljudi je ugroženo, jer je za potrebe prosečne četvoročlane porodice potrebno oko 850 evra.
Ljudi koji uopšte primaju platu mogu se smartrati srećnima, jer, prema podacima Agencije za statistiku, u BiH trenutno živi preko pola miliona nezaposlenih, a broj korisnika narodnih kuhinja je stalnom porastu.
''Obrok sa mesom može priuštiti samo 31 posto građana, novu odjeću 38,4 posto, zagrijavanje doma može priuštiti 13,6 posto stanovništva, dok kulturne aktivnosti može priuštiti samo 21,9 posto'', navodi Asja Čengić, šefica Kancelarije za odnose s javnošću Programa za razvoj UN (UNDP).
Prognoze za 2011. daleko su od optimističnih, naročito nakon novog poskupljenja cene hleba koje su početkom 2. meseca najavili mali obrtnici i pekari. Kako prenosi Federalna TV, uzrok poskupljenja je vrtoglavi skok cene pšenice na svetskom tržištu, ali i odbijanje države da se odrekne PDV-a na ovu životnu namirnicu. Poskupljenje ne čudi ako imamo u vidu da cena pšenice koju BiH uvozi iz Mađarske premašuje sumu od 320 evra po toni, uz realne izglede za novo poskupljenje. Ako se neko pita zbog čega se pšenica uvozi iz Mađarske, odgovor je svojevremeno dao Aleksandar Džombić, sadašnji predsednik Vlade Republike Srpske. Ondašnji ministar ekonomije Džombić stručno je izjavio da bi Vlada RS trebalo da kupuje pšenicu u Mađarskoj, a ne od domćih privrednika, jer je uvozna bolja i jeftinija.
Tako je skočila cena brašna, što predstavlja dodatni udar na džepove najugroženijih, što za RSE potvrđuje i Edin Šabanović iz Agencije za statistiku BiH.
''Ne zaboravimo da skoro trećina naše potrošnje odlazi na hranu i piće. Prema tome, ukoliko bude rast cijena koji mi očekujemo, onda možemo izvesti zaključak da će najviše biti pogođeni najsiromašniji slojevi, tako da kad budemo analizirali siromaštvo za 2011. godinu, nažalost, očekujemo povećanje ove stope'', zaključuje Šabanović.
izvor: e-novine
Постови
