Počasni doktor tiranije: Vladimir Putin, srpski uljani idol
Vrh srbijanske inteligencije, jedan od stubova srpstva, uz Zvezdu i Srpsku akademiju nauka i fašizma, i najstrašniju tiskovinu na Balkanu, koji (vrh) baštini i daleko teže bedastoće, pokazao je još jednom sumanuto ulizištvo iza kojeg kreativno stoji državotvorno rukovodstvo sa Andrićevog venca, preciznije, Boris Tadić i njegovi poremećeni mentori iz pomenute fašističke ustanove
Epilog srbijanske omiljene javne, često i privatne discipline zvane dupelištvo je, blago rečeno, katastrofalan, Vladimiru Putinu, trenutno premijeru, bivšem predsedniku Rusije, Senat Beogradskog univerziteta dodelio je 16. marta titulu počasnog doktora. U pomenutoj je disciplini najbolje rezultate postigao je rektor Branko Kovačević koji je rekao da je Vladimirovič Putin zaslužio ovo zvanje „zbog svega što čini za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije“.
Vrh srbijanske inteligencije, jedan od stubova srpstva, uz Zvezdu i Srpsku akademiju nauka i fašizma, i najstrašniju tiskovinu na Balkanu, koji (vrh) baštini i daleko teže bedastoće, pokazao je još jednom sumanuto ulizištvo iza kojeg kreativno stoji državotvorno rukovodstvo sa Andrićevog venca, preciznije, Boris Tadić i njegovi poremećeni mentori iz pomenute fašističke ustanove. Šta, more, mentori, Ljubomir Tadić, Dobrica Ćosić, Kosta Čavoški, Matija Bećković i ostala nacionalšovinistička bagra koja i dalje odlučuje o sudbini države.
Naravno da Putin nije učinio ništa za debilnu rektorsku sintagmu „očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije“, i naravno da je Univerzitet, koji je imao i svoje veoma svetle progresivne i nezaboravne antifašističke periode jednoglasno - takva je odluka Senata - pokazao nenaučnu sumanutu fascinaciju snagom dobro mu poznatih obaveštajnih službi poput Putinove i, pogotovu moćne države Rusije, svime što je, ćosićevski rečeno, donelo „veliku nesreću“ građanima ove države.
Reagovale su, nažalost, kako to obično biva, samo Žene u crnom i srodne nevladine organizacije, najoštrijom osudom, (nije kasno za ostale zainteresovane), postavljajući, između ostalih, pitanja da li autonomija Univerziteta podrazumeva i neodgovornost za promovisanje vrednosti koje su u suprotnosti sa kulturom poštovanja ljudskih prava i zašto Univerzitet nije kandidovao za počasni doktorat neku od brojnih Putinovih žrtava, ljudi koji su život posvetili hrabroj borbi za ljudska prava.
Ništa što ima veze sa humanizmom, solidarnošću i saosećanjem ne smeta rektoru i Senatu da realizuju vlastito i državotvorno dupelištvo.
„Putin je poznat kao diktator koji je svoj predsednički, a potom i premijerski mandat posvetio gušenju ljudskih prava i sloboda u Rusiji. Tokom drugog predsedničkog mandata Putin je započeo drugi čečenski rat, čitavo vreme ubijajući civile pod izgovorom borbe protiv terorizma. Istovremeno, on je čovek koji je odgovoran za smrt velikog broja oštrih kritičara svog režima. Podsećamo na nerazjašnjena ubistva u njegovom mandatu za koja još niko nije snosio odgovornost: Ana Politikovskaja, Natalija Estemirova, Zarema Sadulajeva, Alik Džabrailov, Stanislav Markelov, Anastasija Baburova, Aleksandar Litvinjenko... Putin je poznat po brutalnim metodama obračuna sa političkim neistomišljenicima - građanima i građankama Rusije, ali i kao podržavalac ruskih rasističkih, klerofašističkih i kleronacionalističkih organizacija. Žene u crnom, zajedno sa braniteljima i braniteljkama ljudskih prava koji/e deluju u solidarnim, internacionalnim mrežama, nastaviće da zahtevaju odgovornost Vladimira Putina za sve zločine u periodu njegove vlasti", naglašava se u saopštenju koje potpisuju i Autonomni ženski centar, Urban In, Novi Pazar, Labris, Astra, Ženski forum, Negotin, Centar za mir i razvoj demokratije, Esperanca, Novi Sad, Impuls, Tutin,Rekonstrukcija ženski fond ,Glas razlike, Dečiji romski centar, Komitet pravnika za ljudska prava, Žene za mir, Leskovac, Novosadska lezbejska organizacija, Novi Sad, Ženski prostor, Niš i Regionalni centar za manjine.
Evo nam još jedne aklamacione sramote u ime svih građana Srbije, podseća na cveće pred tenkove.
Šupci.
Piše: Bojan Tončić (e novine)
Постови
