Učesnici godišnjeg marša veterana pevali su patriotske pesme i položili su cveće na Spomeniku slobode u centru Rige, u znak počasti letonskim SS vojnicima, koji su poznati kao legionari. Njih je pratila mala grupa, uglavnom Rusa, koji su dobacivali da se tom komemoracijom veliča fašizam i diskredituje ogromna žrtva Sovjetskog Saveza u borbi i pobedi nad nacističkom Nemačkom.
Oni su uzvikivali "sramota" i "ne fašizmu", dok je jedan od njih nosio transparent u obliku svinjske glave na kome je pisalo "fašisti, sećate li se Nirnberga". Brojni policajci razdvojili su dve strane, te je, prema njihovim rečima, marš prošao bez incidenata. Uz paradu koja se održava u čast letonskih vojnika koji su se borili na strani nacista, letonski nacionalisti obeležavaju sećanje i na 1. jul 1941. godine, dan kada su nemačke snage ušle na teritoriju Letonije.
Dok Rusi optužuju Letonce za oživljavanje nacizma a jevrejski lideri protestvuju zbog pokušaja „prerađivanja istorije“ i omalovažavanje žrtava Holokausta, ratni veterani i letonski nacionalisti kažu da oni samo gaje sećanje na poznatu bitku iz 1945. godine. Tada je letonska legija zajedno sa Hitlerovim SS trupama pokušala da se odupre napadima Crvene armije.
Sovjetski Savez je nasilno anektirao Letoniju 1940, potom je na nju 1941. nacistička Nemačka izvršila invaziju, a 1944. je ponovo preuzela Crvena armija. Letonija je bila deo Sovjetskog Saveza sve do 1991, kada je stekla nezavisnost. Oko 250.000 Letonaca učestvovalo je u Drugom svetskom ratu, bilo na strani Nemaca bilo Sovjeta, a u borbama je poginulo oko 150.000 njih.
Oko 80.000 Jevreja, ili oko 90 odsto jevrejske populacije koja je u Letoniji živela pre rata, ubijeno je 1941-42, dve godine pre formiranja letonske jedinice Vafen SS, što prema nekim Letoncima svedoči o tome da ta jedinica nije mogla da ima ulogu u holokaustu. Nepoznat broj letonskih vojnika, međutim, pre nego što je postao deo Vafen SS jedinice, učestvovao je u ubijanju Jevreja, u okviru snaga najamničke policije.
Letonska nacionalistička vlada je 1990. godine proglasila 16. mart kao nacionalni praznik ali je gradski savet Rige zabranio okupljanja za ovu godinu na osnovu bezbedonosnih mera. Ipak, sud je u ponedeljak ukinuo zabranu što je izazvalo strah od sukoba ruske i letonske omladine.
e-novine.com
Постови
