Mržnja je danas veća nego na kraju rata
Niko ne prihvata da je njegova strana činila zločine i to je veliki problem: Jovan Divjak
Slučaj hapšenja Ejupa Ganića u Velikoj Britaniji na osnovu poternice zvaničnog Beograda, podigao je tenzije između BiH i Srbije na nivo koji je blizak onom iz devedesetih godina. Srbija, čija je zvanična politika prema zemljama susedima dovela do novog zatezanja odnosa ravnih onome kada je na vlasti bio Slobodan Milošević, zahteva izručenje Ejupa Ganića zbog zločina u Dobrovoljačkoj ulici koji se desio 3. maja 1992. godine kada je u napadu ubijen jedan broj vojnika JNA. Na poternici Srbije, uz Ganića, nalazi se još 18 ljudi, od kojih neki nisu više među živima. Zahtev za izručenje poklapa se sa početkom suđenja Radovanu Karadžiću pred sudom u Hagu, istim onim sudom koji je pre nekoliko godina slučaj Dobrovoljačka predao Tužilaštvu BiH u nadležnost. Na spisku se nalazi i brigadirni general Armije BiH u penziji, Jovan Divjak koji za e-novine komentariše potez srbijanskih vlasti, govori o njegovim posledicama i o ponovnoj upotrebi propagande koja je koincidirala sa početkom suđenja Radovanu Karadžiću pred sudom u Hagu.
* Bili ste na licu mesta tog 3. maja 1992. godine. Šta se zapravo desilo u Dobrovoljačkoj i kakva je odgovornost oficira obeju strana za pogibiju vojnika?
Zaboravlja se od strane Beograda i RS, ili je to namerno, da je sve počelo 2. maja. Naime, tog dana zbog odsutnosti Alije Izetbegovića verovatno je procenjeno da je grad u manjem haosu, a Armija BiH koja je tada još uvijek bila TO BiH, bila je nenaoružana, nije imala teško naoružanje. Mala digresija: ovih dana je u Hagu Karadžić tvrdio da smo imali helikopter u gradu, što je smešno. Da se vratimo na 2. maj. U ranim časovima je počeo napad na grad, bombardovanje je u ta dva dana bilo jako, preko 50 građana je ubijeno. Vojska je tada sa dva pincgauera došla na 200 metara od Predsedništva BiH. Čitava ta akcija je bila da se izvrši vojni udar na Predsedništvo, i na taj način u odsustvu Alije Izetbegovića, da se uspostavi vlast u Sarajevu. Iza ta dva pincgauera išla su dva transportera a iza njih tenkovi, međutim, s obzirom na činjenicu da su naše protivoklopne grupe zaustavile pincgauere, da su ta dva vozila bukvalno spaljena, ostala motorizovana vozila su se vratila u Lukavicu i u Nedžariće. Taj dan je završen time što je Alija Izetbegović uhvaćen i odveden u Lukavicu. On je tvrdio da je zarobljen a komandant četvrtog korpusa je rekao da je samo zadržan. Šta se dešavalo u tom vremenu dok je Alija Izetbegović bio u Lukavici, ko je vodio pregovore i s kim, ja to ne znam. Neću da govorim ono što sam pročitao iz štampe jer to tog 3. maja, kada se desila Dobrovoljačka, nisam znao. Tog dana je došlo do razmene između Alije Izetbegovića i Milana Kukanjca, opet prema nekoj informaciji koju smo imali u štabu trebalo je da sa tri vozila iz Lukavice Alija Izetbegović dođe do Druge vojne oblasti i da dođe do razmene. Međutim, došlo je oko 30 vozila. U dva sata popodne na vozila su natovarena materijalna sredstva, dokumentacija iz Druge vojne oblasti, formirala se kolona i krenula prema Skenderiji. Kod Čobanije je kolona zaustavljena. Tog momenta sam naišao, popeo se na trotoar da pitam Aliju Izetbegovića o čemu se radi, a on me pita zašto je zaustavljena kolona na šta ja nisam imao odgovor. Nisam znao. Nakon pola sata toj koloni je dozvoljeno da krene dalje. Dok sam ja komunicirao sa Izetbegovićem, desila se pucnjava duž kolone, na koju sam komandovao „Ne pucajte!”. Taj snimak je prikazan više puta na televiziji. Posle toga kolona je krenula prema Lukavici a transporter sa Izetbegovićem ka Predsedništvu BiH, dok je Kukanjac nastavio ka Lukavici. Pola vozila je bez problema otišlo za Lukavicu, a pripadnici TO, rezervnog sastava policije, Patriotske lige, Zelenih beretki, su zaplenili ostalih 15. Naravno, pitate se ko je to pucao. Zna se ko je. Tada nije bio organizovan napad, jer nije bilo jedinstvene jedinice. Tu su bile grupice po pet, šest ljudi Patriotske lige, Zelenih beretki, TO, policije, sveukupno negde oko 200, 300 ljudi, ne više, od kojih su, nažalost, pojedinci pucali ali to nije bio organizovan napad. Bio je to izvestan haos u kojem niko nije mogao da komanduje.
Zaboravlja se od strane Beograda i RS, ili je to namerno, da je sve počelo 2. maja. Naime, tog dana zbog odsutnosti Alije Izetbegovića verovatno je procenjeno da je grad u manjem haosu, a Armija BiH koja je tada još uvijek bila TO BiH, bila je nenaoružana, nije imala teško naoružanje. Mala digresija: ovih dana je u Hagu Karadžić tvrdio da smo imali helikopter u gradu, što je smešno. Da se vratimo na 2. maj. U ranim časovima je počeo napad na grad, bombardovanje je u ta dva dana bilo jako, preko 50 građana je ubijeno. Vojska je tada sa dva pincgauera došla na 200 metara od Predsedništva BiH. Čitava ta akcija je bila da se izvrši vojni udar na Predsedništvo, i na taj način u odsustvu Alije Izetbegovića, da se uspostavi vlast u Sarajevu. Iza ta dva pincgauera išla su dva transportera a iza njih tenkovi, međutim, s obzirom na činjenicu da su naše protivoklopne grupe zaustavile pincgauere, da su ta dva vozila bukvalno spaljena, ostala motorizovana vozila su se vratila u Lukavicu i u Nedžariće. Taj dan je završen time što je Alija Izetbegović uhvaćen i odveden u Lukavicu. On je tvrdio da je zarobljen a komandant četvrtog korpusa je rekao da je samo zadržan. Šta se dešavalo u tom vremenu dok je Alija Izetbegović bio u Lukavici, ko je vodio pregovore i s kim, ja to ne znam. Neću da govorim ono što sam pročitao iz štampe jer to tog 3. maja, kada se desila Dobrovoljačka, nisam znao. Tog dana je došlo do razmene između Alije Izetbegovića i Milana Kukanjca, opet prema nekoj informaciji koju smo imali u štabu trebalo je da sa tri vozila iz Lukavice Alija Izetbegović dođe do Druge vojne oblasti i da dođe do razmene. Međutim, došlo je oko 30 vozila. U dva sata popodne na vozila su natovarena materijalna sredstva, dokumentacija iz Druge vojne oblasti, formirala se kolona i krenula prema Skenderiji. Kod Čobanije je kolona zaustavljena. Tog momenta sam naišao, popeo se na trotoar da pitam Aliju Izetbegovića o čemu se radi, a on me pita zašto je zaustavljena kolona na šta ja nisam imao odgovor. Nisam znao. Nakon pola sata toj koloni je dozvoljeno da krene dalje. Dok sam ja komunicirao sa Izetbegovićem, desila se pucnjava duž kolone, na koju sam komandovao „Ne pucajte!”. Taj snimak je prikazan više puta na televiziji. Posle toga kolona je krenula prema Lukavici a transporter sa Izetbegovićem ka Predsedništvu BiH, dok je Kukanjac nastavio ka Lukavici. Pola vozila je bez problema otišlo za Lukavicu, a pripadnici TO, rezervnog sastava policije, Patriotske lige, Zelenih beretki, su zaplenili ostalih 15. Naravno, pitate se ko je to pucao. Zna se ko je. Tada nije bio organizovan napad, jer nije bilo jedinstvene jedinice. Tu su bile grupice po pet, šest ljudi Patriotske lige, Zelenih beretki, TO, policije, sveukupno negde oko 200, 300 ljudi, ne više, od kojih su, nažalost, pojedinci pucali ali to nije bio organizovan napad. Bio je to izvestan haos u kojem niko nije mogao da komanduje.
* Iz Srbije najavljuju da imaju jake dokaze, čak snimke da je Ganić naredio pucanje po koloni.
Ganić jeste u to vrijeme zamjenjivao Aliju Izetbegovića u odsutnosti. Svako ko zna malo oko vojske zna da je Predsjedništvo u toku rata bilo vrhovna komanda. Ne volim nagađanja. Tužilaštvo treba da utvrdi šta je ko i kako komandovao. U pravu ste da ima dosta snimaka koji se vrte po televizijama u kojima se može utvrditi da je neko iz predsedništva, odnosno iz TO, izdavao nekakve komande. Međutim, zaista bih želio da sve to utvrdi Tužilaštvo, nikako novine, niti propaganda, jer se time stvara još veća nesigurnost kod građana. Evo i danas, dolazeći s posla zaustavlja me svaki drugi, građanin i pita „Šta je ovo, šta nam ovo rade, pa valjda smo se mi branili.” Jeste, branili smo se, ali je bilo postupaka, to je činjenica, koji nisu u skladu sa Ženevskom konvencijom.
Ganić jeste u to vrijeme zamjenjivao Aliju Izetbegovića u odsutnosti. Svako ko zna malo oko vojske zna da je Predsjedništvo u toku rata bilo vrhovna komanda. Ne volim nagađanja. Tužilaštvo treba da utvrdi šta je ko i kako komandovao. U pravu ste da ima dosta snimaka koji se vrte po televizijama u kojima se može utvrditi da je neko iz predsedništva, odnosno iz TO, izdavao nekakve komande. Međutim, zaista bih želio da sve to utvrdi Tužilaštvo, nikako novine, niti propaganda, jer se time stvara još veća nesigurnost kod građana. Evo i danas, dolazeći s posla zaustavlja me svaki drugi, građanin i pita „Šta je ovo, šta nam ovo rade, pa valjda smo se mi branili.” Jeste, branili smo se, ali je bilo postupaka, to je činjenica, koji nisu u skladu sa Ženevskom konvencijom.
* Tužilaštvo u BiH je 2005. godine pokrenulo istragu u ovom slučaju kojom je obuhvaćeno 15 ljudi, među njima ste i vi. Ukoliko se slučajem „Dobrovoljačka” bude bavilo Tužilaštvo BiH veća je verovatnoća da se proces pre okonča, jer su skoro svi osumnjičeni na njenoj teritoriji. Prema sporazumu Srbije i BiH, zločincima se sudi u matičnoj zemlji. Srbija na ovaj način rizikuje da odugovlači proces decenijama jer do osumnjičenih ne može da dođe sem na način kao i u slučaju Ejupa Ganića.Činjenicu da se Tužilaštvo BiH bavi tim slučajem niko sa desne strane Drine neće da prihvati. U slučaju „Dobrovoljačka” svi mi koji se nalazimo na spisku, na listi, s nama je obavljen razgovor. Ja sam osumnjičeni, dva puta sam išao i davao izjave, kad dođe do suđenja one će biti meritorne u tome šta sam, koliko i u čemu odgovoran. Mislim da je to povezano sa slučajem Karadžić. Dobro se zna da je taj „slučaj” Hag prepustio državnom tužilaštvu jer oni u njihovim procenama, odnosno utvrđivanju krivice, nisu došli do podataka da bi se mogla dići optužnica za nekoga u Hagu. Pretpostavljam da mnogi znaju da oni koji su bili akteri svega toga u to vreme više nisu u BiH, ima nekih koji su umrli, uostalom, znate da su se na prvobitnom spisku našla trojica mrtvih ljudi. Očito da se nešto uradilo na brzinu da bi se držala tenzija, nepoverenje, nedostatak želje da se situacija na Balkanu stabilizuje i da sve zemlje Balkana uđu u EU i Nato.
* Da li se ovaj potez srbijanskih vlasti tumači u BiH kao politički?
Da. Ovog trenutka vlastima u Srbiji je najveći problem suđenje generalu Perišiću u Hagu. Pokušavaju da to malo stave pod kontrolu, da produže jer je on bio načelnik štaba JNA i o mnogim stvarima zna, učestvovao je u donošenju odluke u BiH. Naravno, znao je ono što se desilo u Srebrenici. To je jedna priča. Ja mislim da će ovo negativno uticati i na Srbiju i na njihovo dalje uključivanje u Evropsku uniju i NATO iz prostog razloga jer oni ne predaju svoje ratne zločince, Mladić je još uvek na slobodi, a u isto vreme vode računa šta se dešava u našem dvorištu. Time oni pokazuju, svesno ili nesvesno, da su ipak akteri ratova na prostoru bivše SFRJ. Sad je u toku proces protiv Karadžića i Perišića u kojem će se potvrditi ono što se već zna. Karla del Ponte je u dogovoru sa Goranom Svilanovićem određen deo dokumenata „sačuvala” da ne dođu pred sud. U tim dokumentima se govori o sastancima Ratnog saveta Predsedništva Jugoslavije u kojima se tačno govori koliko je Srbija uključena u ratove.
Da. Ovog trenutka vlastima u Srbiji je najveći problem suđenje generalu Perišiću u Hagu. Pokušavaju da to malo stave pod kontrolu, da produže jer je on bio načelnik štaba JNA i o mnogim stvarima zna, učestvovao je u donošenju odluke u BiH. Naravno, znao je ono što se desilo u Srebrenici. To je jedna priča. Ja mislim da će ovo negativno uticati i na Srbiju i na njihovo dalje uključivanje u Evropsku uniju i NATO iz prostog razloga jer oni ne predaju svoje ratne zločince, Mladić je još uvek na slobodi, a u isto vreme vode računa šta se dešava u našem dvorištu. Time oni pokazuju, svesno ili nesvesno, da su ipak akteri ratova na prostoru bivše SFRJ. Sad je u toku proces protiv Karadžića i Perišića u kojem će se potvrditi ono što se već zna. Karla del Ponte je u dogovoru sa Goranom Svilanovićem određen deo dokumenata „sačuvala” da ne dođu pred sud. U tim dokumentima se govori o sastancima Ratnog saveta Predsedništva Jugoslavije u kojima se tačno govori koliko je Srbija uključena u ratove.
Podrška Ejupu Ganiću: Građani Sarajeva u protestnoj šetnji
*Suđenje Radovanu Karadžiću se poklopilo sa hapšenjem Ejupa Ganića. Javnost u BiH, koliko se da isčitati iz medija, ne veruje da je to slučajno.Moglo bi se to vezati u sledećem kontekstu. Tužilaštvo JNA je izvršilo analizu i procjenu i došlo do spoznaje odgovornosti određenih lica u predmetu Dobrovoljačka ulica. Po ukidanju vojnog tužilaštva , predmet je prešao u nadležnost Tužilaštva Srbije. Srbija je čekala do 28. februara, 27. je potpisan sporazum između pravosuđa BiH i Srbije o tome da se procesuiranje organizuje tamo gde se zločin desio. Suprotno od toga oni angažuju čitavo pravosuđe prema državi koja je i tokom rata bila naklonjena Beogradu i nije objektivno pratila celu situaciju stradanja građana BiH. Podsjetiću, postoji zvanični podatak da je u BiH tokom rata oko 100.000 ljudi poginulih; od toga 64.000 Bošnjaka, 33.000 Srba i 7 - 8.000 Hrvata. Ovim potezom vlasti u Srbiji hoće da odvuku pažnju sa procesa koji se vodi protiv Radovana Karadžića jer taj proces nije vezan samo za njega. Ima puno detalja koje će Karadžić vezati za to da je sva logistička, materijalna i moralna podrška bosanskim Srbima ipak dolazila iz Beograda i da oni nikada ne bi mogli samostalno voditi rat u BiH. Naravno, bez pomoći tehničkim sredstvima oni ne bi mogli dobiti teritoriju koju danas imaju, ovih 49 odsto. Sigurno je da se ovo što se danas dešava sa Ejupom Ganićem jedan politički akt koji je, nažalost, prihvaćen uslovno od engleskog pravosuđa. Onog momenta kada je Ganić zadržan iz Sarajeva su slane poruke da se cijeni britansko pravosuđe kao najpravednije i da se Ganiću ne može desiti ono što mu se, eto, sad dešava. Naše uverenje da se do pravde mnogo bolje dolazi u Engleskoj nego recimo kod nas, očigledno je bilo obmana.
* Upravo od Karadžića se može ovih dana čuti najgora propaganda koju je Srbija koristila za vreme rata na prostoru bivše SFRJ. Jedan od simbola opsade Sarajeva bila je i ostala priča o masakru na pijaci Markale. U srbijanskoj propagandi taj je događaj predstavljen kao bošnjačka ujdurma, žrtvovanje svojih građana zbog propagandnog efekta. Danas se u Srbiji taj događaj predstavlja kao istina, kad neko od političara i javnih ličnosti brani ratne zločince, obično kaže „To je kao i u slučaju Markale“, budući da se u javnosti to podrazumeva kao prevara. Šta je istina i kakve ste interpretacije u koju svrhu videli?
Sredstva javnog informisanja su pripremila, vodila i zaključila rat, znači propaganda je ta koja je dovela do rata. Pre Markala, govorimo o prvom napadu 5. februara 1994. godine, bila je tržnica Ferhadija 27. maja 1992. kada je ubijeno 17 ljudi koji su čekali u redu za hljeb, a vidite o tome se ništa ne govori. Kao ni o stradanju dece na Dobrinji i na nekoliko mesta u Sarajevu. Naravno, svelo se na Markale iz prostog razloga jer je tu bilo najviše žrtava. Međutim, sud u Hagu je za Markale tačno procenio i učinio odgovornim komandanta romanijsko sarajevskog korpusa koji je i dobio 40 godina za sve ono što se dešavalo u Sarajevu. Za drugi zločin na Markalama, 28. avgusta 1995. godine, takođe je utvrđeno da je granata došla sa položaja Vojske RS. Propaganda ide dotle da se javno i danas govori da smo sami sebe ubijali. S jedne strane to je logično, iz prostog razloga što niko neće da prizna svoje zločine, pa ni pripadnici Armije BiH za određene zločine u Sarajevu, u dolini Neretve o čemu je i Haški sud dao svoju ocenu.
Sredstva javnog informisanja su pripremila, vodila i zaključila rat, znači propaganda je ta koja je dovela do rata. Pre Markala, govorimo o prvom napadu 5. februara 1994. godine, bila je tržnica Ferhadija 27. maja 1992. kada je ubijeno 17 ljudi koji su čekali u redu za hljeb, a vidite o tome se ništa ne govori. Kao ni o stradanju dece na Dobrinji i na nekoliko mesta u Sarajevu. Naravno, svelo se na Markale iz prostog razloga jer je tu bilo najviše žrtava. Međutim, sud u Hagu je za Markale tačno procenio i učinio odgovornim komandanta romanijsko sarajevskog korpusa koji je i dobio 40 godina za sve ono što se dešavalo u Sarajevu. Za drugi zločin na Markalama, 28. avgusta 1995. godine, takođe je utvrđeno da je granata došla sa položaja Vojske RS. Propaganda ide dotle da se javno i danas govori da smo sami sebe ubijali. S jedne strane to je logično, iz prostog razloga što niko neće da prizna svoje zločine, pa ni pripadnici Armije BiH za određene zločine u Sarajevu, u dolini Neretve o čemu je i Haški sud dao svoju ocenu.
Kroz nastupe Karadžića u Hagu vidi se da je ta propaganda još gora. Tokom rata informacije nisu bile dostupne ni jednoj ni drugoj ni trećoj strani, za vreme rata sredstva javnog informisanja u Evropi različito su bila naklonjena zaraćenim stranama, neko je bio naklonjen Vladi BiH a neko Vladi Srbije i RS. Međutim, danas posle 15 godina jasno se zna šta se dešavalo. Naravno, i danas sve tri strane odbijaju da priznaju da su baš oni činili bilo koje zločine. Činjenice govore sasvim suprotno. Propaganda je ogromna a upravo primer Karadžićevih izjava na suđenju govori tome u prilog. Graniči se sa nemoralom kad Karadžić kaže da su Muslimani sami sebe ubijali, da su na prvim Markalama donesene lutke, da su tijela sa drugih mijesta donesena, da tog jutra nije bilo nikakve pijace pa samim tim ni gužve u gradu, itd. Čini mi se da je propaganda danas gora i koliko je meni poznato, nedovoljno naravno, to se prihvata u medijima u Srbiji kao činjenično stanje. Karadžić nije žrtvovan nego trijumfalno brani svoj narod. Jedna od njegovih izjava je bila prizemno smešna, da je JNA napadnuta u Sarajevu koje pripada Srbima. Za opštinu Stari grad na kojoj se nalazi Dobrovoljačka ulica, on govori da je teritorija srpskog Sarajeva. Eto jedne od propagandnih akcija koje Karadžić koristi za Haški sud.
* Da li imate uopšte osećaj da su se odnosi BiH i Srbije promenili u odnosu na devedesete, nakon ovakvih poteza vlasti?
I sa jedne i sa druge strane političari imaju stalnu želju da postoji tenzija, jer u suprotnom, ne mogu ostvarivati svoje planove i ideje. Moje mišljenje je da se nije puno toga promenilo. Jeste da je došlo do promene jedne, druge vlasti. Međutim, nedavno je Vojsilav Koštunica na televiziji bez ikakvog stida veoma nekorektno govorio da su za sve što se desilo u BiH, krivi Alija Izetbegović i muslimani. Ponavljao je priču da su muslimani hteli svoju državu a da su Srbija i Hrvatska bile dve poluge koje to nisu dozvoljavale. Dakle, ništa se posebno nije promenilo. Međutim, izuzetno je pozitivno bilo što je predsednik Srbije došao i poklonio se žrtvama Srebrenice, ali to na primer Dodik nije nikada uradio. Nema puno novina u odnosima između BiH i Srbije u poslednjih 15 godina. Uostalom, znate da tri godine BiH nije imala ambasadora u Srbiji. Svi ponuđeni kandidati zvaničnom Beogradu nisu odgovarali, za svakog je bilo okačeno zvono da su baš oni učestvovali u zločinima u BiH.
I sa jedne i sa druge strane političari imaju stalnu želju da postoji tenzija, jer u suprotnom, ne mogu ostvarivati svoje planove i ideje. Moje mišljenje je da se nije puno toga promenilo. Jeste da je došlo do promene jedne, druge vlasti. Međutim, nedavno je Vojsilav Koštunica na televiziji bez ikakvog stida veoma nekorektno govorio da su za sve što se desilo u BiH, krivi Alija Izetbegović i muslimani. Ponavljao je priču da su muslimani hteli svoju državu a da su Srbija i Hrvatska bile dve poluge koje to nisu dozvoljavale. Dakle, ništa se posebno nije promenilo. Međutim, izuzetno je pozitivno bilo što je predsednik Srbije došao i poklonio se žrtvama Srebrenice, ali to na primer Dodik nije nikada uradio. Nema puno novina u odnosima između BiH i Srbije u poslednjih 15 godina. Uostalom, znate da tri godine BiH nije imala ambasadora u Srbiji. Svi ponuđeni kandidati zvaničnom Beogradu nisu odgovarali, za svakog je bilo okačeno zvono da su baš oni učestvovali u zločinima u BiH.
Razgovarali: (klikni na link) Žarka Radoja i Bojan Tončić
najnovije vijesti pročitajte OVDE
Постови
