Predsrasude nestaju upoznavanjem
Dušan Komarčević
Pitanja koja su otvorena na trodnevnoj konferenciji mladih sa Kosova i iz Srbije nisu nova, što samo dodatno ukazuje da se problemi godinama ne rešavaju i da što pre treba naći način da se odnosi poprave
Stereotipi i nepoznavanje ''drugog'', nepostojanje slobode kretanja na Kosovu, loš položaj manjinskih zajednica u srbijanskom i kosovskom društvu i govor mržnje u javnoj sferi - neki su od problema detektovanih na trodnevnoj konferenciji mladih sa Kosova i iz Srbije pod nazivom LinKS, koja je od 4. do 6. marta održana u Bečićima. U organizaciji beogradske i prištinske Inicijative mladih za ljudska prava, susret oko stotinu mladih kosovskih i srpskih studenata, ciivlnih aktivista i novinara imali su za cilj da kroz panel diskusije i radne grupe ukažu na najveće probleme na polju medija, civilnog društva, politike i kontakta mladih, ali i da ponude moguća rešenja za povezivanje ljudi sa Kosova i iz Srbije.
Konferencija je imala dva poligona za rasprave - panel diskusije, u okviru kojih su prisutni u publici, nakon kraćih obraćanja uvodničara, imali mogućnost da postave pitanje ili, što je bilo češće, daju svoj komentrar na određenu temu, dok se u manjim radnim grupama raspravljalo o problemima i rešenjima važnim za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova.
RAZMENA MLADIH: Govoreći o rezultatima radne grupe koja se bavila problemom mladih, Jasmina Lazović (YIHR) je kao jedan od najvećih problema podcrtala nepoznavanje drugog. Ona je istakla da su se učesnici radne grupe složili oko dva nivoa saradnje koji se sa jedne strane baziraju na direktnom kontaktu mladih Srba i kosovskih Albanaca, dok je sa druge strane, prema rečima Lazovićeve, potrebno usmeriti inicijativu prema državnim institucijama.
''Moramo uputiti poruku vladama Srbije i Kosova, da otvore granice između država'', naglasila je Jasmina Lazović, podsetivši na pokušaj kosovskog i srbijanskog debatnog kluba da organizuju zajedničko takmičenje, što se završilo neuspešno zbog administrativnih problema na granici dveju zemalja. Lazovićeva je podsetila prisutne na dosadašnji učinak projekta pod nazivom Viziting program, tokom kojeg je od 2003. godine do danas oko 2 000 mladih ljudi iz Srbije i sa Kosova obišlo prestonice i institucije ove dve države.
MEDIJI: Predsrasude i negativna slika o drugoj strani, jednostrano izveštavanje bez proverenih informacija, govor mržnje, izbegavanje tema zločina iz prošlosti i nedostatak istraživačkog novinarstva, glavni su problemi koji opterećuju srbijanske i kosovske medije. Prema izveštaju Dušana Lopušine, koordinatora radne grupe koja se bavila radom medija u dvema zemaljama, srbijanski mediji ne daju realnu sliku o životu ljudi na Kosovu, a procesuiranje slučajeva govora mržnje - još uvek prisutnog u srbijanskim štampanim medijima - svodi se na tužbe koje je pokrenula Inicijativa mladih Srbije.
''Učesnici grupe složili su se da postoji malo primera istraživačkog novinarstva i u srbijanskim i u kosovskim medijima'', rekao je Lopušina, dodajući da su uzrok tome skromni budžeti medijskih kuća, ali i nedovoljna spremnost novinara da se upuste u dublje istraživanje određene teme. Prisutnima je predočen skorašnji primer neprofesionalnog novinarstva, kada se o ubistvu šestogodišnjeg dečaka iz okoline Preševa u beogradskoj štampi pisalo kao o krvnoj osveti, svojstvenoj albanskoj populaciji, iako je utvrđeno da je nesrećnog dečaka ubio psihički poremećen čovek.
Kao moguća rešenje za izlazak iz ovakvog stanja, radna grupa vidi u razmeni informacija, ali i novinara koji bi kroz rad na terenu imali priliku da steknu pravu sliku o stanju na Kosovu odnosno u Srbiji, čime bi građani mogli da dobiju informacije lišene stereotipa i diskriminacije druge strane. Alternativni mediji, poput internet portala i blogova, takođe predstavljaju izvor informacija, na koji bi trebalo sve više računati.
OBAVEZE CIVILNOG DRUŠTVA: Direktorka kosovske Inicijative mladih Raba Đoši ukazala je na ograničenu slobodu kretanja, naročito među mlađom populacijom na Kosovu, kao na jedan od najvećih izazova sa kojim se civilni sektor suočava. Đoši je konstatovala da građani Kosova ne mogu da putuju u Srbiju sa kosovskim dokumentima, zatraživši od nevladinog sektora u Srbiji da pronađe rešenje za ovu situaciju sa Vladom RS.
Još jedan od bitnih zadataka nevladinih organizacija je priznavanje diploma na jugu Srbije, kao i omogućavanje članovima albanske zajednice da se obrazuju na svom jeziku. Direktorka YHR - Kosovo naglasila je da je suočavanje sa prošlošću od izuzetnog značaja za proces pomirenja, pruživši podršku regionalnoj mreži nevladinih organizacijia REKOM.
PREPORUKE POLITIČARIMA: Političari vode politiku u skladu sa sopstvenim interesima, a na nevladinim organizacijama je da insistiraju od državnika da porade na rešavanju konkretnih problema u interesu cele zajednice, zaključeno je u radnoj grupi koja se bavila radom političkih struktura u kosovskom i srbijanskom društvu. Prema rečima Krenara Shale, koordinatora grupe, učesnici su se tokom dva dana razgovora složili da bi kod vladajućih političara trebalo insistirati na rešavanju dva ključna aspekta: priznavanju carinskih pečata i vraćanju katastarskih registara.
On je podsetio na naizgled nepremostivo neprijateljstvo između Francuske i Nemačke tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata, ističući da su te dve zemlje danas saradnici, što budi nadu da bi se nešto slčno moglo dogoditi kada su u pitanju Kosovo i Srbija.
ŽIVA RASPRAVA: Tokom tri dana na konferenciji je učestvovalo 15-ak panelista iz različitih delova Srbije i Kosova, a zbog velikog interesovanja publike za učešće u razgovorima, gotovo nijedna panel diskusija nije prošla bez ''probijanja'' termina. Među panelistima bili su prisutni Idriz Seferi, slobodni novinar koji već nekoliko godina živi i radi u Beogradu, šef kabineta opštine Bujanovac Enis Saljihu, komesar za ljudska prava LDP Marko Karadžić, Dragana Stanic, novinarka i aktivistkinja Kosovske stratesko-akciona mreze iz Gracanice, Enđeluše Morina iz Kosovske inicijative za stabilnost.
Seferi je osudio ignorisanje medija kada je reč o pozitivnim aspektima koji se dešavaju u kosovskom i srbijanskom društvu, dok je istoričar Srđan Milošević u svom izlaganju predstavio kratak istorijski pregled stereotipa koje su srbijanski intelektualci konstruisali o albanskom stanovništvu od kraja 19. veka do danas. Šef kabineta predsednika opštine Bujanovac Enis Saljihu je naglasio da Albanci iz Preševske doline očekuju dosta od pregovora Beograda i Pristine, prvenstveno kada je reč o rešavanju problema siromaštva, te slobodnog kretanja ljudi i roba.
Studentkinja novinarstva Ana Dragić pokazala je da među se među govornicima različitih jezika može uspostaviti uspešna komunikacija na neverbalnom nivou, što je ilustrovala svojim projektom Face the Reflection. Projekat, koji je već uveliko u toku, je zamišljenj tako da 10 fotografa iz Beograda i Prištine međusobno komuniciraju isključivo svojim radovima, koje aplouduju na odgovarajuću stranicu, da bi se kasnije sreli uživo na izložbi u Beogradu i Prištini.
''Htela sam da povežem umetnike, ali i da ljudi kroz fotografije bolje vide realnost u Beogradu i Prištini'', ističe Dragić koja je čitav projekat pokrenula sa svojim prijateljima.
Nakon tri dana i niza razgovora konstatovani su isključivo stari problemi koji otežavaju odnose stanovnika Srbije i najmlađe balkanske države, što je, prema rečima direktorke YIHR - Srbija Maje Mićić, samo znak da se izneti problemi moraju što pre rešiti.
e-novine.com
Постови
