BBC je nedavno prikazao dokumentarni film o agresivnoj homofobiji u Ugandi, pod naslovom 'The World's Worst Place to Be Gay?' (iliti 'Najgore mesto na svetu za biti gej'). Jasno je da nije potreban upitnik u naslovu, jer se u Ugandi u parlamentu predlažu zakoni koji bi uveli smrtnu kaznu za homoseksualnost, a gej aktivisti se konstantno progone u medijima, u jednom slučaju čak sa smrtnim posledicama.
'Treba ih ubiti. A one koji prežive, treba poslati u zatvor ili logor', reči su koje u BBC-jevu kameru izgovara nasmešena tinejdžerka iz Ugande, upitana šta misli o homoseksualnosti i gej osobama. Ona je tek jedna od mnogih koji su u BBC-jevom dokumentarcu 'The World's Worst Place to Be Gay?' izrazili takve stavove, bez ikakvih rezervi ili ustručavanja redovno se pozivajući na Isusa i Bibliju.
Film koji prati britanskog radijskog DJ-a Skota Milsa u ispitivanju neverovatne homofobije koja je obuzela celu Ugandu prikazan je na BBC3 na Dan zaljubljenih, još jednom potvrdivši da se u ovoj afričkoj državi događaju monstruzni zločini prema pripadnicima LGBT zajednice. Mlls je obišao sve ključne aktere ove priče i razgovarao s političarima i sveštenicima, novinarima i vračevima, koji su svi zajedno ujedinjeni u širenju ideje da je homoseksualnost u Ugandu uvezena sa Zapada, da niko nije rođen gej i da je reč o tako strašnom grehu da isti zaslužuje ništa manje nego – smrt.
Nekima od svojih sagovornika Mils bi rekao da je i on sam gej, što je redovno izazivalo šok, pa i prekid intervjua. Na kraju je poznati DJ doživeo i indirektne pretnje nasiljem, pa i policijom, pa je sa svojom TV-ekipom žurno napustio Ugandu.
Pretnje nasiljem redovno je doživljavao i najpoznatiji ugandanski gej aktivist Dejvid Kato. Ovaj visokoobrazovani Uganđanin imao je priliku da ostane da živi u inostranstvu, ali se odlučio na povratak u domovinu i borbu za prava LGBT osoba. To je bilo baš u trenutku kada je Ugandu zapljusnuo talas neverovatne homofobije, koji je kulminirao zakonskim predlogom da se homoseksualnost kažnjava smrću.
Njega je pred državni parlament izneo zastupnik Dejvid Bahati, koji je u izjavi za medije objasnio da to čini jer želi da 'zaštiti decu i tradicionalnu porodicu'.
Na primedbu da je njegov zakonski predlog više nego ekstreman, zastupnik Bahati je rekao da većina stanovnika Ugande ne podržava homoseksualnost i da on samo zastupa njihove stavove. 'Postoji impresija u medijima da je Bahati novi Hitler, novi Sadam Husein ili još jedan Idi Amin. Ali ja to nisam. Ja volim ljude, ja volim i gejeve, samo imamo različite stavove o tome na koji način prići temi homoseksualnosti', objašnjavao je američkim medijima Bahati svoju veliku ljubav prema gej populaciji, za čija se smaknuća politički zalaže.
Amerikanci su ga pak pozvali u Vašington na ekonomsku konferenciju, a onda mu zabranili ulaz u zgradu nakon što su saznali za njegov zakonski predlog.
Međutim, zastupnik Bahati nije baš govorio istinu o tome da on sve to čini na poticaj stanovnika Ugande, koji doduše nisu poznati kao preterano prijateljski nastrojeni prema gej populaciji. Strani novinari utvrdili su da je homofobija u Ugandi naglo skočila posle posete američkih hrišćanskih misionara, koji su početkom 2009. održali predavanja o 'zlu homoseksualnosti' hiljadama okupljenih vernika u glavnom gradu Kampali.
Vođa delegacije bio je konzervativni američki pastor Skot Lajvli, koji inače u Americi ima i nadrikliniku za lečenje homoseksualnosti. Takođe je i autor bizarne knjige 'Ružičasta svastika', u kojoj je 'otkrio' nikome poznate veze između nacizma i homoseksualnosti. Mediji su spekulirali i da je novac za homofobnu kampanju došao od američkih hrišćanskih fundamentalista, koji i danas negiraju da su imali ikakvog uticaja na događanja u Ugandi.
Kampanja protiv homoseksualaca vodila se mesecima u svim crkvama i školama, a održavana su i predavanja uz obavezne prezentacije naslovljene 'The Gay Agenda' o tome kako gejevi žele da zavladaju celim svetom. Rezultati se mogu videti i u BBC-jevom dokumentarcu, koji prikazuje da je monstruoznom homofobijom zaražena i mladež Ugande, za razliku od svojih vršnjaka na Zapadu sa svojim liberalnim stavovima o homoseksualnosti.
Vrhunac progona dogodio se kada je ugandski tabloid “Rolling Stone” na naslovnici objavio slike nekoliko gej aktivista uz naslov koji je glasio 'Obesite ih!'. “Rolling Stone”, koji nema nikakve veze s poznatim američkim mzičkim časopisom, takođe je objavio slike i imena sto ugandskih gejeva i lezbejki, ali i njihove adrese, pozivajući na javni linč.
Aktivist Dejvid Kato tužio je “Rolling Stone” i tako uspeo da se uz pomoć suda izbori za zaustavljanje novih lista za odstrel homoseksualaca. Nažalost, kao najpoznatija gej osoba u celoj Ugandi, Kato je napadnut u svom domu i pretučen na smrt. Vlasti se drže verzije da je reč o običnoj pljački, iako je svima jasno da je reč o zločinu iz mržnje, potaknutom verskom i medijskom propagandom. Preostali gej aktivisti sada žive u još većem strahu, s time da lezbejkama ne preti smrt, nego tek silovanje koje bi ih trebalo 'izlečiti' od homoseksualnosti.
Evropska unija, o čijoj novčanoj pomoći značajno zavisi ekonomski opstanak Ugande, zatražila je da se povuče Bahatijev zakonski predlog o smrtnoj kazni za homoseksualnost, što je predsednik Joveri Museveni i obećao Briselu. Zakon nije izglasan, a nije ni povučen, ali se zato oglasio ugandski ministar za etiku s izjavom da 'homoseksualci u Ugandi mogu da zaborave na ljudska prava'. Dotični je, inače, konzervativni hršćanin, koji – kao i mnogi u Ugandi – smatra da je homoseksualnost uvezena sa Zapada. Činjenice pak govore da je sa Zapada prvo uvezena Biblija i hrišćanstvo, a onda i hrišćanska homofobija.
Jedan od retkih izuzetaka u krvoločnom verskom establišmentu Ugande jest 79-godišnji biskup Anglikanske crkve Kristofer Senujono, koji je održao nekrolog na pogrebu ubijenog aktiviste Dejvida Katoa. Biskup Senyono je okupljenima rekao da je i pripadnike LGBT populacije stvorio Bog te da ne smeju biti obeshrabreni, uprkos progonima, 'jer Bog je na vašoj strani'. Njegov govor je ipak prekidao homofobni pastor, koji je svima poručio da će goreti u paklu.
Za pripadnike LGBT zajednice iz Ugande njihova domovina je već postala pakao. Kako je zaključio Skot Mils na kraju BBC-jevog dokumentarca o homofobiji u Ugandi: 'Ovo je divno mesto, ali ja se tu više ne vraćam.'
Film koji prati britanskog radijskog DJ-a Skota Milsa u ispitivanju neverovatne homofobije koja je obuzela celu Ugandu prikazan je na BBC3 na Dan zaljubljenih, još jednom potvrdivši da se u ovoj afričkoj državi događaju monstruzni zločini prema pripadnicima LGBT zajednice. Mlls je obišao sve ključne aktere ove priče i razgovarao s političarima i sveštenicima, novinarima i vračevima, koji su svi zajedno ujedinjeni u širenju ideje da je homoseksualnost u Ugandu uvezena sa Zapada, da niko nije rođen gej i da je reč o tako strašnom grehu da isti zaslužuje ništa manje nego – smrt.
Nekima od svojih sagovornika Mils bi rekao da je i on sam gej, što je redovno izazivalo šok, pa i prekid intervjua. Na kraju je poznati DJ doživeo i indirektne pretnje nasiljem, pa i policijom, pa je sa svojom TV-ekipom žurno napustio Ugandu.
Pretnje nasiljem redovno je doživljavao i najpoznatiji ugandanski gej aktivist Dejvid Kato. Ovaj visokoobrazovani Uganđanin imao je priliku da ostane da živi u inostranstvu, ali se odlučio na povratak u domovinu i borbu za prava LGBT osoba. To je bilo baš u trenutku kada je Ugandu zapljusnuo talas neverovatne homofobije, koji je kulminirao zakonskim predlogom da se homoseksualnost kažnjava smrću.
Njega je pred državni parlament izneo zastupnik Dejvid Bahati, koji je u izjavi za medije objasnio da to čini jer želi da 'zaštiti decu i tradicionalnu porodicu'.
Na primedbu da je njegov zakonski predlog više nego ekstreman, zastupnik Bahati je rekao da većina stanovnika Ugande ne podržava homoseksualnost i da on samo zastupa njihove stavove. 'Postoji impresija u medijima da je Bahati novi Hitler, novi Sadam Husein ili još jedan Idi Amin. Ali ja to nisam. Ja volim ljude, ja volim i gejeve, samo imamo različite stavove o tome na koji način prići temi homoseksualnosti', objašnjavao je američkim medijima Bahati svoju veliku ljubav prema gej populaciji, za čija se smaknuća politički zalaže.
Amerikanci su ga pak pozvali u Vašington na ekonomsku konferenciju, a onda mu zabranili ulaz u zgradu nakon što su saznali za njegov zakonski predlog.
Međutim, zastupnik Bahati nije baš govorio istinu o tome da on sve to čini na poticaj stanovnika Ugande, koji doduše nisu poznati kao preterano prijateljski nastrojeni prema gej populaciji. Strani novinari utvrdili su da je homofobija u Ugandi naglo skočila posle posete američkih hrišćanskih misionara, koji su početkom 2009. održali predavanja o 'zlu homoseksualnosti' hiljadama okupljenih vernika u glavnom gradu Kampali.
Vođa delegacije bio je konzervativni američki pastor Skot Lajvli, koji inače u Americi ima i nadrikliniku za lečenje homoseksualnosti. Takođe je i autor bizarne knjige 'Ružičasta svastika', u kojoj je 'otkrio' nikome poznate veze između nacizma i homoseksualnosti. Mediji su spekulirali i da je novac za homofobnu kampanju došao od američkih hrišćanskih fundamentalista, koji i danas negiraju da su imali ikakvog uticaja na događanja u Ugandi.
Kampanja protiv homoseksualaca vodila se mesecima u svim crkvama i školama, a održavana su i predavanja uz obavezne prezentacije naslovljene 'The Gay Agenda' o tome kako gejevi žele da zavladaju celim svetom. Rezultati se mogu videti i u BBC-jevom dokumentarcu, koji prikazuje da je monstruoznom homofobijom zaražena i mladež Ugande, za razliku od svojih vršnjaka na Zapadu sa svojim liberalnim stavovima o homoseksualnosti.
Vrhunac progona dogodio se kada je ugandski tabloid “Rolling Stone” na naslovnici objavio slike nekoliko gej aktivista uz naslov koji je glasio 'Obesite ih!'. “Rolling Stone”, koji nema nikakve veze s poznatim američkim mzičkim časopisom, takođe je objavio slike i imena sto ugandskih gejeva i lezbejki, ali i njihove adrese, pozivajući na javni linč.
Aktivist Dejvid Kato tužio je “Rolling Stone” i tako uspeo da se uz pomoć suda izbori za zaustavljanje novih lista za odstrel homoseksualaca. Nažalost, kao najpoznatija gej osoba u celoj Ugandi, Kato je napadnut u svom domu i pretučen na smrt. Vlasti se drže verzije da je reč o običnoj pljački, iako je svima jasno da je reč o zločinu iz mržnje, potaknutom verskom i medijskom propagandom. Preostali gej aktivisti sada žive u još većem strahu, s time da lezbejkama ne preti smrt, nego tek silovanje koje bi ih trebalo 'izlečiti' od homoseksualnosti.
Evropska unija, o čijoj novčanoj pomoći značajno zavisi ekonomski opstanak Ugande, zatražila je da se povuče Bahatijev zakonski predlog o smrtnoj kazni za homoseksualnost, što je predsednik Joveri Museveni i obećao Briselu. Zakon nije izglasan, a nije ni povučen, ali se zato oglasio ugandski ministar za etiku s izjavom da 'homoseksualci u Ugandi mogu da zaborave na ljudska prava'. Dotični je, inače, konzervativni hršćanin, koji – kao i mnogi u Ugandi – smatra da je homoseksualnost uvezena sa Zapada. Činjenice pak govore da je sa Zapada prvo uvezena Biblija i hrišćanstvo, a onda i hrišćanska homofobija.
Jedan od retkih izuzetaka u krvoločnom verskom establišmentu Ugande jest 79-godišnji biskup Anglikanske crkve Kristofer Senujono, koji je održao nekrolog na pogrebu ubijenog aktiviste Dejvida Katoa. Biskup Senyono je okupljenima rekao da je i pripadnike LGBT populacije stvorio Bog te da ne smeju biti obeshrabreni, uprkos progonima, 'jer Bog je na vašoj strani'. Njegov govor je ipak prekidao homofobni pastor, koji je svima poručio da će goreti u paklu.
Za pripadnike LGBT zajednice iz Ugande njihova domovina je već postala pakao. Kako je zaključio Skot Mils na kraju BBC-jevog dokumentarca o homofobiji u Ugandi: 'Ovo je divno mesto, ali ja se tu više ne vraćam.'
Постови
