Knjiga se zove Pobunite se! (Indignez vous!) To je kratki pamflet, koji je napisao heroj francuskog Pokreta otpora iz Drugog svetskog rata, Stefan Hesel. Ova knjižica je doživela neverovatan uspeh u Francuskoj. U njoj pisac apeluje na Francuze, i sve druge, da ponovo prigrle borbeni duh otpora nacistima, tako što će odbaciti „bezobzirnu, samoživu“ moć novca i tržišta i štititi socijalne „vrednosti moderne demokratije“.
Knjiga koja košta tri evra prodata je u 600.000 primeraka za samo tri meseca, a upravo je doštampano još 200.000. Prvo izdanje je imalo tiraž od samo 8.000 primerka. U danima pred Božić Heselov poziv na „mirnu pobunu“ ne samo da je došao na vrh liste najprodavanijih knjiga u Francuskoj, već je knjiga prodata u osam puta više primeraka od druge po popularnosti – romana Majkla Hulbeka koji je dobio Gonkurovu nagradu.
Neverovatan uspeh ove knjige može se objasniti na više načina. Njena niska cena i činjenica da ima tako mali broj strana – 29, uključujući siže i beleške, uz samo 13 strana teksta – učinili su je popularnim božićnim poklonom među levičarima u Francuskoj. Knjižare prijavljuju da su mnogi ljudi kupovali i po desetak primeraka za porodicu i prijatelje.
Stefan HeselAli Hesel i njegov mali, levičarski izdavač (koji je navikao da štampa izdanja u svega nekoliko stotina primeraka) kažu da je knjiga očigledno pogodila neki nacionalni i međunarodni živac u vremenu tržišne tiranije, bankarskih bonusa i budžetskih pretnji preživljavanju socijalne države. Oni takođe nagoveštavaju da bi uspeh ove knjige mogao biti važan indikator u periodu kada Francuska ulazi u politički ciklus koji prethodi predsedničkim izborima u maju 2012.
U svojoj novogodišnjoj poruci, Hesel, koji je preživeo nacističke koncentracione logore i kasnije bio francuski diplomata, kaže da je bio „duboko dirnut“ uspehom svoje knjige. Baš kao što se on pobunio protiv nacizma četrdesetih godina prošlog veka, mladi ljudi danas treba da se „pobune protiv saučesništva između političara i centara ekonomske i finansijske moći“ i da „brane naša demokratska prava, koja smo sticali tokom dva veka“.
U jednoj političko-partijskoj opasci, koja može, ali i ne mora da naruši njegov novi status političkog proroka, Hesel je indirektno sugerisao da „otpor“ treba da počne odbacivanjem predsednika Nikolasa Sarkozija i glasanjem za Socijalističku partiju.
Knjiga se nije svidela svima. Ona sadrži i podužu optužbu uperenu protiv državne politike Izraela, naročito u pojasu Gaze. Iako poslednje poglavlje na relativno maglovit način poziva na „nenasilno“ rešavanje svetskih problema, knjiga nagoveštava da „nenasilnost“ na Bliskom istoku nije „dovoljna“. Hesel, čiji je otac nemački Jevrejin koji je emigrirao u Francusku, optužen je od strane francuskih jevrejskih organizacija za „antisemitizam“.
Hesel je rođen 1917. godine u Berlinu. Emigrirao je u Francusku sa svojom porodicom kada je imao sedam godina. Pridružio se generalu Šarlu de Golu u Londonu 1941. i poslat je nazad u Francusku, kako bi pomogao u organizovanju Pokreta otpora. Zarobljen je, mučen i poslat u koncentracioni logor u Nemačkoj. Posle rata, sarađivao je u pisanju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija 1948 godine.
Žan Pjer Baru, direktor male izdavačke kuće Indižen, koja se nalazi u Monpeljeu, izjavio je da je Hesel izneo na videlo „duboki osećaj ogorčenja u Francuskoj“.
Kao politički pamflet, ova knjiga ne sadrži bilo kakvu posebno originalnu analizu svetskih problema. „Oni se usuđuju da nam kažu da država više ne može sebi da priušti politiku koja pomaže građanima,“ piše Hesel. „Ali kako ovo može biti istina... kada se proizvodnja bogatstva povećala od oslobođenja (Francuske) – od vremena kada je Evropa bila uništena? Jedino objašnjene je da moć novca... nikada nije bila jača ili bezobzirnija i više samoživa i da su njene sluge na najvišim pozicijama u državi.“
Originalnost ove knjige leži u tome što sugeriše da je danas potreban organizovani „otpor“, baš kao što je to bio slučaj 1940. godine. „Mi, veterani Pokreta otpora... pozivamo mlade ljude da obnove i dalje prenose nasleđe i ideale otpora,“ piše Hesel.
Način na koji bi ljudi trebalo da se odupru moći novca i tržišta – mirnim sredstvima, kako se u knjizi insistira – nije jasno objašnjen.
Poruka otpora
- „Želeo bih da svako – svako od nas – nađe svoj razlog da se pobuni. To je dragocen dar. Kada te neko dovede u situaciju da imaš potrebu da se pobuniš, kao što sam se ja pobunio protiv nacizma, ti postaješ borben, čvrsto posvećen. Postaješ deo velike bujice istorije... a ona vodi ka većoj pravdi i slobodi, ali ne prema nekontrolisanoj slobodi lisice u kokošinjcu.“
- „Tačno je da je razlog pobune manje očigledan u današnje vreme. Svet deluje previše kompleksno. Ali u ovom svetu postoje stvari koje ne bi trebalo da tolerišemo... Ja govorim mladim ljudima – pogledajte oko sebe, i videćete ih. Najgori stav je ravnodušnost...“
- „Produktivistička opsesija Zapada gurnula je svet u krizu koja može biti rešena samo radikalnim otklonom od politike „potrebno nam je još“ u sferi finansija i u nauci i tehnologiji. Odavno je došlo vreme da prevladaju etika, pravda i održivi razvoj...“
John Lichfield (The Independent)
Prevela Bojana Obradović
(Peščanik.net)
preuzeto sa abrašmedia.info
Постови
