Pojedini istraživači toliko su sigurni da religija čini ljude srećnijim i zdravijim da žele da doktori počnu da je prepisuju kao lek.
Jedno od novijih otkrića ukazuje na to da religija štiti ljude od depresije. Međutim, sudeći po analizi sprovedenoj 2003. godine, koja je kombinovala rezultate 147 različitih studija, religioznost predstavlja svega 1 odsto ukupnih faktora koji mogu uticati na depresiju. Ako religija ima ovako malu korelaciju sa depresijom, možda ne predstavlja ni prevelik faktor kada je sreća u pitanju.
Ovakve sumnje svoje uporište imaju i u poređenju stanovništva različitih zemalja. Veliki deo istraživanja koja religiju dovode u vezu sa srećom rađen je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su izrazito religiozni ljudi za nijansu srećniji od ostatka populacije. Istraživači su ove rezultate uzeli kao univerzalan zaključak, ali postoje mesta poput Holandije i Danske, gde ova tvrdnja jednostavno nije tačna.
Odakle ovakva razlika?
Religozne osobe u Americi čine većinu, ali manjinu u Danskoj i Holandiji. Osećaj da ste deo veće celine svakako može biti jako utešan, ali ako ste pripadnik manjinske grupe to može izazvati određenu dozu stresa. Etničke manjine širom sveta ne nalaze se u zavidnom položaju i njihovi pipadnici najčešće imaju povišen krvni pritisak i brojne druge probleme koji su indikator povišenog stresa.
Ako religija doprinosi našoj ukupnoj sreći, onda bi stanovništvo u visoko religioznim zemljama trebalo da bude srećnije. Ipak, čini se da je istina potpuna suprotnost ovoj tvrdnji.
Sudeći po istraživanju koje je sproveo Gallup 2010. godine najsrećnije zemlje su Danska, Norveška, Švedska i Holandija. Ovo su zemlje sa najmanje religioznim stanovništvom u svetu.
Zašto su stanovnici evropskih zemalja toliko srećni? Njihova sreća rezultat je kombinacije nacionalnog bogatstva i njegove redistribucije narodu, tako da se plaćanje poreza može smatrati pozitivnim potezom.
Zapravo, plaćanje poreza nije ono što građane čini srećnima, već krajni rezultat tog čina – država koja se brine o svojim građanima i obezbeđuje im siguran život a ne samo osnovnu egzistenciju.
U žargonu religijskih studija, socijalne demokratije prisutne u Evropi građanima obezbeđuju dugoročnu sigurnost i mali broj ljudi primoran je da brine o sigurnosti posla i novcu za najosnovnije potrebe.
Osnovni princip sreće u Evropi ujedno je i glavni razlog za izuzetno veliki broj ateista u njenim državama. Sigurnost i finansijska obezbeđenost glavni su razlog za manjak interesovanja za religiju, ali isto tako predstavljaju ključni razlog za nečiju sreću, dodatna vera može samo biti šlag na torti.
Ovakve sumnje svoje uporište imaju i u poređenju stanovništva različitih zemalja. Veliki deo istraživanja koja religiju dovode u vezu sa srećom rađen je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su izrazito religiozni ljudi za nijansu srećniji od ostatka populacije. Istraživači su ove rezultate uzeli kao univerzalan zaključak, ali postoje mesta poput Holandije i Danske, gde ova tvrdnja jednostavno nije tačna.
Odakle ovakva razlika?
Religozne osobe u Americi čine većinu, ali manjinu u Danskoj i Holandiji. Osećaj da ste deo veće celine svakako može biti jako utešan, ali ako ste pripadnik manjinske grupe to može izazvati određenu dozu stresa. Etničke manjine širom sveta ne nalaze se u zavidnom položaju i njihovi pipadnici najčešće imaju povišen krvni pritisak i brojne druge probleme koji su indikator povišenog stresa.
Ako religija doprinosi našoj ukupnoj sreći, onda bi stanovništvo u visoko religioznim zemljama trebalo da bude srećnije. Ipak, čini se da je istina potpuna suprotnost ovoj tvrdnji.
Sudeći po istraživanju koje je sproveo Gallup 2010. godine najsrećnije zemlje su Danska, Norveška, Švedska i Holandija. Ovo su zemlje sa najmanje religioznim stanovništvom u svetu.
Zašto su stanovnici evropskih zemalja toliko srećni? Njihova sreća rezultat je kombinacije nacionalnog bogatstva i njegove redistribucije narodu, tako da se plaćanje poreza može smatrati pozitivnim potezom.
Zapravo, plaćanje poreza nije ono što građane čini srećnima, već krajni rezultat tog čina – država koja se brine o svojim građanima i obezbeđuje im siguran život a ne samo osnovnu egzistenciju.
U žargonu religijskih studija, socijalne demokratije prisutne u Evropi građanima obezbeđuju dugoročnu sigurnost i mali broj ljudi primoran je da brine o sigurnosti posla i novcu za najosnovnije potrebe.
Osnovni princip sreće u Evropi ujedno je i glavni razlog za izuzetno veliki broj ateista u njenim državama. Sigurnost i finansijska obezbeđenost glavni su razlog za manjak interesovanja za religiju, ali isto tako predstavljaju ključni razlog za nečiju sreću, dodatna vera može samo biti šlag na torti.
Sa sajtaB92 preuzeo Radovića sokak
Najnovije vijesti možete pogledati OVDE
Постови
