nisam nažalost pročitao knjigu raya bradburyja po kojoj je snimljen film, što bi bilo još intrigantnije, jer se u toj knjizi (kao uostalom i u ovom filmu rađenom po njoj), govori o spaljivanju knjiga. orvelijanska distopija , smještena u budućnost, kada glavni posao vatrogasaca nije da gasi požare, nego poput ideološke policije - da pronalazi i spaljuje knjige, jer "knjige zaglupljuju. zbog njih ljudi imaju potrebu da maštaju, a čim maštaju, ne žive u ovom svijetu i misle da su iznad njega samim tim jer čitaju. a kako svi moramo biti isti, ljudi ne smiju maštati, knjige ne smiju postojati".
film kao da je pravljen za ovu eru. u vremenu reality shows i dreždenja pred kompjuterom bez ikakvog posebnog razloga, osim dosade, kome još trebaju knjige? gutenberg bi danas bankrotirao sa svojim izumom ili u najboljem slučaju bio predmet obožavanja neke male opskurne sekte koja, zamislite - čita. u vremenu "sms novinskih članaka" ("brateee, skrati malo, ko će to da čita") i izvinjavanja u mejlovima ("izvini na dužem mejlu" - za mejl sa više od tri pasusa), stvarno čitanje nečega što ima više od 300 strana, a da nije da vinčijev kod ili slične "knjige za plažu"(ne degradiram ih, samo ih kategorišem) spada u mazohizam i predmet sprdnje kod drugih ("vidi ga, čita.").
elem, i ja ovde previše naprdivam a nisam pročitao knjigu po kojoj je film pravljen. nemojte vi napraviti moju grešku, ili makar pogledajte film, stvarno vrijedi...
Постови
