..uh kad se samo sjetim rođendana kao dijete. uveče ne bih mogao zaspati od uzbuđenja, a ujutro kad se probudim, osjećao bih se kao kralj svijeta. pokloni, čestitanja...godinu dana sam stariji, imam već devet godina, hej!
trkom preko puta moje zgrade na aveniji kod babe i dede da mi čestitaju, daju poklon, neku moćnu pušku ili auto na baterije. i naravno - torta. nije bitno što je mama spremila tortu kući, takva su vremena bila, svaka baba je pravila svoju tortu za rođendane unuka, ili makar kolač. to je ta čudna veza između najstarije i najmlađe generacije.
mama zove babu. ups! idemo do druge babe, na carinu. rođendan ćemo svakako uveče proslaviti, sad je vrijeme da odemo do drugih babe i dede. a to znači - nova torta / kolač i novi poklon.
sve je lako kad si mlad...
jedanaesti rođendan. već sam "veliki". dobro, ne baš toliko da se počnem brijati, ali zato od raje iz razreda dobijam poklone poput antologijskog zelenog Bruta. mmmm tatin mali šminker. pijem krišom gutljaj loze, pa šta...može mi se, veliki sam...
trinaesti rođendan. "ciganski" brkovi već su odavno tu. ne zanimaju me ni auta na baterije a ni dezodoransi. hoću martinke!!! izađem u grad i popijem po dva, tri piva. zapalim obavezno cigaru uz to. babe i dede više ne poklanjaju auta na baterije, raja ne poklanja dezodoranse. od babe i dede - stojanka. kupi sine sebi nešto. od raje - litar alkohola, da popijemo skupa. litar alkohola na nas 15-ak jednako je masovnom opijanju u to vrijeme.
šesnaesti rođendan. džin i đus kod kajića. na meni majica "oi hooligan". nove martinke na nogama. slušamo pekinšku patku - "ali to je naša stvar, biti ružan, pametan i mlad. ionako nema veze"...posle odlazimo kod goce šakovića u brankovac, da nastavimo sa džinom i đusom. eh, kad smo mi pili gin and juice, snoop doggu ni na kraj pameti nije bilo da napravi pjesmu o tome.
povratak kući i povraćanje u kadi. mali je malo popio, objašnjava pokojni stari svojim kumovima i komšijama koji su svratili na rakijicu povodom rođendana komšijinog sina.
osamnaesti rođendan...usred beograda, sa ekipom sarajlija u "rilexu" na skadarliji, pjevamo"rođeni, rođeni" , himnu veleža. rat, sankcije, bijeda i glad. nema poklona, odakle poklona. eto pjevamo himnu, to ti je poklon.
i jeste, vala.
nižu se godine i svakog sedmog januara uveče ja mislim o istim stvarima - Bože mili, kako smo kao djeca žurili da porastemo, a sad bismo sve dali da se te bezbržne godine vrate. žurili smo u svijet odraslih, a to nam nije trebalo....
Постови
